Fabrike radnicima

27

ција државе „као организатора привреде” још о-стаје и да функција совјетске државе према унутрашњим стварима не постоји кего само поема спољњем свијету. Он је рекао: „Основна задаћа тог периода (говори о другом периоду совјетског развитка) јесте органнзација социјалистичког газдинства по читавој земљи и ликвидацнја посљедњих елемената капиталистичких остатака. организација културне револуиије, организација потпуно савремене армије за одбрану земље. У складу с тим измијенила се и функција наше социјалистичке државе. Отпала је, одумрла функција оружаног (војеног) угушивања унутар земље, јер је експлоатација уништена. Експлоатације више кема и више нема кога ни угутпивати...”. И даље: ~Што се типе наше Апмије, наших казнених оогана и обавјетптајне службе, њихова оштрица више ни : е окрепоема унмтпаитњости земље. већ ван ње. ппотив вањских непријатеља...”. „Сачувала се и добила пмни развитак фмнкција привпедно-организаттиоиог н култуцно-васпитног рада државннх органа.” Тако Стаљин ноставља питање одммирања пћжаве и излаже стање у Совтетском Савезу V 1939 години. За 1939 голинм заиста се могло казати да (е Совјетскн Савез живио у пуном смислу те рн <ечи V кзпиталистичком окомжењу. Али. послите Лоугог свјетског . рата. калће настао читав низ нових соннјалистичких земаља батп око Совтетског Савеза. не може се ни у ком слмчаш гпвооити о кзпиталистичком окружењу Совтетског Савеза. Говорити да су функције дожаве као ппкжзне силе, не само армик него и такозваних казнених опгана. окг.енмте само г оема вани значи говооити нетпто што зеиста иије гмало никакве везе са стварношћу, као што нема везе ни с данашњом