Filatelista

_Страна 30 _

ФИЛАТЕЛИСТА

Dominikanska 1943. V. P. Br. 48—50. Суатетаја 1987. М. Р. Вг. 65—85. | та ја Нојапа. 1938. У. Р. Вг. 18, 19. Panama 1937. V. P. Br. 34, 35. Panama — Kanal. zona 1939. М. Р. Ве 1 o Švajcarska 1944. V. P. Br. 39. Maroko Špan. 1943. V. P. Br. 49—53. Jemen 1948. V. P. Br. 1—16.

_ Kukovo ostr. 1949 .od 5 d.

18. Douglas D. C. 4 (SAD): . Belgija 1946. V. P. Br. 8—11, 14. Kanada 1946. Br. 19.

Koreia 1947. Br. 1.

Kurasao 1947. V. P. Br. Op

Čile 1945. V. P. Br. 66, 84.

Kina 1946: V. P. Br. 37.

Danska 1943. Br. 991. | Dominikan. rep. 1945. V. P. Br. 45, 54—57.

Island 1947. V. P. Br. 96.

SAD 1944-5. V. P. Br. 33, | (51. 9). Зуајсагзка 1947. УМ. P. Br. 41.

19. РКоККег Е: 3 (Нојапаа): Estoniia 1994-9295. V. P. Br. 7. Estonija 1924. V. P. Br. 8 — na skijama. Ал. Ј. Петровић

Rusija 1994. V. P. Br. 1017 (sl. 10). Rusija 1939. V. P. Br. 31, 32. 20. Fokker F: VII (Holandija): Danska 1934. V. P. Br. 6—10. Meksiko 1931. V. P. Br. 35. Meksiko 1930. V. P. služb. Br. 19—15. 21. Fokker F: VII — 3 mol. (Holandiia): Апзтацја 1981. Br. 75, 76; V. P. Br. 3. 4. Belgiia 1930. V. P. Br. 1—7 (sl. 11). Bele. Kongo 1933. V. P. Br. 7—16. Japan 1929-34. V. P. Br. 3—6. Мапсиго 19836. V. P. Br. 1—4. 22. FoRhker F: X (Holandiia): Kanada 1998. V. P. Br. 1. Kuba 1931. V. P. Br. 4—11. Dominik. rep. 1931-3. V. P. Br. 16—21. Deminik. rep. 1933-36. V. P. Br. 23-96. Gvatemala 1930. V. P. Br. 6. Gvatemala 1935. V. P. Br. 26—99. > На 1929-30. У. P. Br. 1—7, 9, 10. Holandiia 1931. V. P. Br. 9. Indiia Holand. 1998. V. P. Br. 1—5.

(nastaviće se)

Осемдесетогодишњица поштанске карте

Прошло је било више од четврт столећа од појаве — пуштања у течај прве поштанске марке, кад се дошло на мисао о изради и употреби поштанских карата — дописних карата — дописница.

У месецу новембру 1865 године на петој конференцији немачког поштанског савеза пруски делегат Хајнрих фон Стефан, — не званично у име своје владе, већ на своју руку, — учинио је предлог о увођењу у употребу поштанске карте, коју је назвао РОЗТВГАТТ тј. поштански лист, наводећи велике користи од употребе тога листа. Та би се корист по“ казала и у материјалу и у времену. Док се за писмо мора употребити папир, ко“ верта, лепак или восак и марка, за кар“ ту се употребљава само једно парче обично дебљег папира — картона са на њему отштампаним потребним натписима и 03накома, и то огргничених димензија. У времену би било уштеде, јер се услед ограниченог простора избегава писање сувишних ствари, па и опрема писма (савијање папира и стављање у коверту, лепљење коверте и на њој поштанске марке).

Изгледа да су тадање слабе финансиске прилике у Пруској диктовале уздржавање од увођења новотарија, које су

изискивале нарочите издатке, па се то односило и на поштанску карту, и поред очитих њених добрих страна. Фон Сте-

фанов предлог условљавао је још и смањење таксе, — а руководиоци финансиске службе у Пруској нису се смели на то решити, јер нису могли замислити си лан пораст кореспонденције изазван баш употребом поштанске карте, што би не само надокнадило смањену таксу, већ би много већи промет донео и много веће приходе. x И та је ствар тако мировала, док се 25 јануара 1869 године не појави у вечерњем издању бечког листа „МЕЏЕ ЕКЕЈЕ РБЕ5ЗЕ“ чланак под насловом „UBER EINE NEUE ART DER КОККЕ5PONDENZ MITTELS POST“ (O HOBOM Hdaчину преписке преко поште), који је написао тадањи професор народне економије на Војној академији у Винер-Најштату, Др. Емануел Херман, у коме је предложио употребу поштанске карте са сниженом поштарином. Он ју је назвао