Filatelista

Pre kratkog vremena je izišao katalog Michel 1949, a početkom septembra i Zumstein za 1950 godinu.

Posle prekida od 5 godina ponovo је izdat katalog Michel za 1949. godinu. Došao nam je do ruku, pregledali smo ga i odmah zapazili, da mu је oprema vrlo dobra. Format ie nešto veći od predratnog, čime ije katalog postao mnogo pregledniji. Ima 1080 strana, dakle znatno više od staTog, što svedoči, da je potrebno bilo mnogo i mnogo novih izdania maraka uvrstiti u noу katalog. A ratne i poratne godine odista obiluju mnogobrojnim izdanjima.

štampa kataloga ie čista, klišeji dovoline veličine i jasni. Posle kratkog uviđaja se može videti, da ie Michel mnogo pregledniji od kataloga Zumsteina. Označivanje klišeja je praktičnije izvedeno. Odmah se lako može razaznati, koja slika spada uz koji broj marke. Pojedina izdania su jedna od drugog malo odeliena. Zasebno su navedene kod svih država franko merke, avijonske, portomarke, doplatne, novinske itd.

Svakako je najintferesamtnije za mas raZmotriti, kako su obrađene marke Jugoslavije i jugoslavenskih zemalja. Zapažamo,da је i tu preglednost mnogo bolia nego kod

Zumsteina. Čak i kod veoma raznovrsnoZ ·

slovenačkog izdania je Michel naveo vrlo iscrpno, ali ipak pregledno, sva izdania i sa najvažnijim osobnostima, kao i tabelarni pregled, što će svakako dovolino biti i za specijalne sakupliače slovenačkih izdania, koji polažu veće “zahteve na obradu ovih maraka. Michel niie kod ovog tako raznovršnog izdania maraka rešio sve sitnice oko fih maraka, ali to nije konačno nı svrha generalnog kataloga. Ali u svakom slučaiu možemo biti zadovolini sa niegovom obradom slovenačkih izdanja, kojima se — na žalost — Код паз па родгисји NR Srbije vrlo malo pažnje poklania, iako su to možda naše marke, čije izdanje i pored svoje velike raznovrsnosti pokazuje najmanje spekulativnih intencija.

Marke zajedničkih izdania su takođe navedene u zasebnim poglavliima već prema tome, u kakvim se vremenskim periodima razviiala naša otadžbina. Naijglavnije tipične greške su takode i tu navedene, a Većinom i ocenjene. Čak i po neka specijalna žigosania na kovertama. Kod maraka sa crnim rubom Michel ne pravi razliku između prvog i drugog izdanja, šlo је greška,

jer među ovim izdanjima postoje lipičnel

razlike ne samo u samom crnom rubu, već i u boji (na pr. kod 15 dinara, kod kojih je jedma sasvim svetle boile). Sasvim је

ispravno, što Michel i marke za II. zemali- .

sku filatelističku izložbu u promenjenim bo-

Пар РЕН При И та Пн И аи i = Ру и –

= ФИЛАТЕЛИСТА

INC UM PAR LOAD

__Год.Е

jama navodi pod Jugoslavijom. Ovo je polrebno podvući iz toga razloga, što neki cenovnici ove marke navode po izdanjima za Hrvatsku. Te su marke doduše bile raspodeliene samo u Brodu na Savi i u Zagrebu i to tik pred početak rata, ali ioš uvek za vreme postojanja stare Jugoslavije, te ı pored toga, šlo ie veći deo njihov zafečen na teritoriji Hrvatske i preštampan sa zlatnim ·pretiskom, te marke, razume se bez pretiska spadaju sasvim ispravno medu marke Jugoslavije.

Naročito ie za pohvalu to, što IMichel skoro kod svih maraka navodi visinu izdania, kao i koliki ie broji preostalih maraka bio poništen (spalien). Činili tu neke greške, tome su razlog netačne informacije dobivene sa iugoslovenske strane. Smatramo za neispravno, što Michel marke izdate u Londonu od strane izbegličke vlade donosi — doduše pod zasebnim poglavliem, ali pod istom numeracijom. Ta izdania su imala doći na kraiu Jugoslaviie kao speciialna izdania, koja u Jugoslaviji nikad nisu bila poštanski upotrebliavana. Njihova potreba ije bila predviđena za iugoslovenske brodove u inostranstvu, ali stvarna poštanska potreba za njih nije postojala. Spekulaciia ie tu imala glavnu reč, ier engleska pošta nije dopremala pisma frankirana sa tim marakama, već se morala na pisma lepiti i normalna poštanska taksa u engleskim markama.

Takođe ije Michel vrlo korektno izostavio naše saraievsko izdanie iz 1945. godine kao i one nepriznate produkte iz Sente, te maveo samo stvarno zvanično priznata regionalna izdanja: zagrebačke, splitske, crnogorske, mostarske, liublianske, mariborske i za Mursku Sobotu.

Kod maraka sa partizanskim motivima smatramo, da bi trebalo činiti razliku između prvog izdania na kredastoij hartiji i kasnijih izdanja na običnoi ili nekoi drugoi hartiii, makar i bez pravlienia razlike u deblimni ı kakvoći ove druge hartije. TaКоде ie Michel zaboravio, da navede pogrešni lisak partizanske marke od devet dinara u žutoj boji, koji je, izgleda, slučaino nastao usled toma, što su se, prilikom preštampavania, cifre »8«, dva tabaka lako slepila, tako da donji nije dobio potreban pretisak. To su slučainosti, ali se dešavaju dosta često.

Marke FNHRJ su navedene samo do iZdania za neodržane balkanske igre u 1948. godini. Međutim čujemo, da je izišla već i prva dopuna Michelova kataloga, u Којој su svakako uzeta u obzir već i naša kasnija izdania. Uz dJugoslaviiu je priključena i·