Filatelista

љује- свој Рт 53 Горски Е године излази и Даничићева расправа „Рат за српски језик и правопис. Штампа се и прва свеска „Гласника српске словесности“. преуређено и добило име „Српско учено друштво“, да се крајем ХЛ. века. претвори У "Српску академију наука“. Објављују се прва писма Љубомира Нена ловића; настаје плодан позоришни живот, чији су носиоци Атанације Николић и Јован Ст. Поповић. Од 1873. године стални додатак „Српских новина“ претвара се у часопис „Подунавка“. Под уредништвом Љубе Ненадовића излази 1850. године „Шумадинка“. Први прави књижевни лист у Србији, који, поред осталога, шири и напредне и слободоумне идеје са Запада. У другој половини прошлог. века у Београду се осећа велики напредак и у дневној штампи, као последица утицаја ли-

бералне интелигенције. Штампа. почиње видно да утиче на политички живот Србије.

(Ово је друштво 1864. године ~

ЕН из турске GP ску цивилизовану државу. 5: Š

Половином прошлога века путовао ie. кроз јужнослозенске земље Сигфрид Капер, историчар, путописац и преводилац српских народних песама на немачки и чешки језик. У својој књизи „Јужносло- у венска путовања“ Капер овако приказује тадашњу Србију и Београд;

„Овде се додирује историја, која сада своје последње улоге- одиграва и пише, историја отоманског племена и освајача света, па онда историја друга, која тек ступа у круг светских догађаја. На Београду се види да је то град, где се до-

дирују умирање и ново оживљавање, пропаст ти подизање, прошлост и будућ- ност.“

Под таквим условима и приликама угледала је светлост дана и прва српска позитанска марка.

КРАЈ

MATE STUB;CA

Pulisha imdamje mamaka 5 pwpfisham „Isfma“

Nekako mi је dopro do ruku IL' broj dobro redigovane zagrebačke »ЕПагеце«; u lom Droju mi ie upao u oči članak pod «оглит maslovom, a iz pera poznatom hryalskog filateliste Dragana Novaka. Već u početku moram podvući da su se puljskim izdaniem, maraka s prefiskom »Istra« Davili i mnogi Iršćanski filatelistički stručniaci, pa su oni ustanovili da se ovdje radi o jednom vrlo uspelom falsifikatu. Ovdie se može govoriti i po mojem mišlieniu iedino su ispravne vrednote Lira 2/, 1.50/0.75, 0.10/0.05 ij 1.—/0.5o. Sve druge vrednofte su kasnije preštampane ı falsifikat se može ustanoviti samo, ako se ima cijeli arak. Kod ciielor arka će se — istina vrlo ležko — vidjeti da {e položaji slova različit.

Prema mojim obaviestima u ovu ie stvar upleten neki G:, koji je raniie imao u Poli dućan igračaka, vilu ı čini mi se, dve kuće, · Priie dolaska, naših vlasti u Polu, pobiegao je I sve nekretnine tamo ostavio. Kada je došao u Trst, svima. ie pričao da ie puki -siromah, ier da je sve morao oslaviti u Poli. :Nakon. kraćeg vremena G. је počeo su-prodaiom ovog puliskog izdanja. U Trstu · se 'je .etabliraoi otvorio istu гадпји, Који

le vodio u Poli. Sa prodajom ovih maraka bavi se i danas ı svima. govori da su пје · pove marke ispravne. On kaže da mu ie uspelo odkupiti iednu меси količinu ovih maraka i da. je samo·te marke uspio зраsiti. Možda je u ovaj falsifikat upleten i tko drugi, ali do danas mi nije uspielo usta-

· noviti da bi tko drugi зет (О, nudio ove

falsifikate na veliko.

Prema pričaniu tršćanskih filatelista i nekih filatelističkih trgovaca ove marke uopće nisu bile na šalteru, a niti ie bilo iko primio kakovo pismo iz Pole, frankirano sa ovim markama. Prema ovome svemu tršćanski filatelistički krugovi davno ramiie Su proglasili ove marke za falsifikat, pa bi bilo potrebno da to učine i jugoslovenski filatelisti. Svakako to neka bude moi ozbilian savjet svima filatelistima da budu oprezmi kod kupovanja ovih maraka i da se ne dđadu od nikoga kapaucitirati da se u Копкгејпот slučaju radi o ispravnim marka· ma, jer ne treba zaborivviti da. su baš mnogi jugoslavenski filatelisti u početku, a u doDbroi namjeri, pokupovali mnoge serie ovih {falsifikata, pa mije iskliučeno da bi ih se danas htjeli riješiti i kome drugome olbjesili.