Filatelista

>

ФИЛАТЕЛИСТА |

Страна 187.

- qemihe из руку У руке, почеле су марке рака накнадно пумираних —- са .фапси-

да се стављају под целофанске_ провидне папириће, једно ради заштите марака од спољних утицаја, а друго, ни ради лакшет преношења; тада марке нису биле лепљене за албуме или на тамним подметачима, већ су биле испод целофана слободне. Најзад, кад је марка постајала све више предмет трговине, оне су 'уношене, не у албуме, већ у класере и тада је „постфриш“ дошао до свога пра= вог изражаја. „Постфриш“ је ознака ва стање марке, каква се добија на поштанском шалтеру, дакле са неповређеним лепком (гумом) и без употребљеног лепка (папирића за лепљење).

Неупотребљене марке треба да имају оригиналну гуму. Без ње је вредност тих марака знатно нижа.

Тај разлог је сигурно и изазвао нак-, надно гумирање марака. Има дакле, ма-

фикованим лепком“. Ако се нпр. нове марке слепе, па се морају раздвајати квашењем у води, оне тада остају без лепка. Тада се, нарочито за скупље марке лављају „добронамерни пријатељи филателије“, који нуде своје услуге, па их и извршавају, гумирајући марке 'понова. Зато треба обратити пажњу на боју и дебљину гуме, а и на начин израде, јер се накнадно гумирање обично врши ручно, које се може лако разликовати од машинског. Нарочито треба обраћати па жњу на стара скупоцена издања, где се од употребљених праве нове марке отклањањем жигова и накнадним гумирањем. У главном, и лепак може бити добар знак за распознавање оригиналних марака, а несумњив је доказ да марка није била употребљена.

ЕУСЕМЈЕ АКНАМСЕГЈ5К!

Kratka istorija osvajanja vazduha

Novija filatelila ie stvorila kolekcioniranje maraka, vazdušne pošte, koje ima gorostasno polie za izučavanje i istraživanje, a takode i istoriju osvajania vazduha i heroistva ćoveka u njegovim pokušajima u leteniu. u slobodnom lebdenju u nebeskim visinama. :

Još u staro vreme oči ı misli čoveka bile su upravljene k nebu i javljale su se želje za podržayanjem ptica u letenju kroz YVaz-

duh. Još u najstarije doba istorije čovek je pokorio more, a kada je zagospodario уоdom, uzdisao ie za daljim osvajanjima: zašto da se ne vine pod nebo, pod kojim је Živeo, zašto da ne ispita i slavi pod svolu vlast i nebeske visine? Ali, za to je trebalo n= samo lepih želia, nego i znania i

— velikog junaštva. I bilo је liudi, hoji su stavili ma opštu korist i svoje znanie i svoie živote. Mnogo je života palo. dok se posligao današnji uspeh.

U prvom redu pominiem klasičnu isto“ пји Dedala. Znameniti grčki umetnik i рго= nalazač, Dedal izmislio je krila za sebe i Za Svog sina Ikara. Kad su obojica bili zatvorenici na Kritu, pomoću ovih Mkrila Dedaxl je uspeo da preleti preko mora, a ЈКаг је

SZ 2,

РО ~ а

pao u more i udavio se, |er se bio tako visoko popeo, da mu je sunčeva toplota rastopila, vosak, kojim su mu krila bila učvršćena. Zato je ovo more iza ove vazdušne nesreće bilo pozvano lIkarsko more. Ovaj mitološki slučaj preneli su na slike na svOJim markama za, vazdušnu poštu Grčka, Ka-