Filatelista

ili na više, no u glavnom držim, da Бгојке

m gormjem pregledu odgovaraju stvarnom

stanju. у :

Da li su sva fa izdanja bila sivarno po

_ frebna za poštanski promet u okupiraloj Crnoj Gori u ono vrijeme i u onim prilikama?

· Držim, da je lahko odgovoriti na to pitanje. Možemo, koncedirati, da je okupjacionim

vlastima bez obzira na stvarne potrebe po-

štanskog prometa, bila potrebna iz politič-

kih razloga neka promiena na markama sta~

re Jugoslavije. Polazeći s toga stanovišta

mogli bi franko izdanjima A 1, 9 ı 6, izda-

njima zračne pošte B 1, 9 i 4 ı porto таг-

kama C 1 i 9 priznati izviesnu filatelističku

vriilednost ı opravdanost. Naglasuiem, samo

izviesnu, jer ie tu vrlo važno i stanovište

italijanske poštanske uprave u Rimu. Ona”

priznaje kao službena izdanja, koja su izdana njezinim znanjem i odobrenjem, a fo Su franko marke A 2 i 6, marke zračne pošte B 2 i 4 i porlo marke C 2. Svih ostalih izdaпја oma se odriče, tvrdeći da su ih izdale · lokalne vojne ili građanske vlasti na svoju ruku. Ali i medu tim lokalnim izdanjima ireba diferencirati. Jasno |e dasu ona sva 5реkulativne prirode i da je spekulacija i eksploatacija glavni motiv za njihovo izdavanje. No i tu treba razlikovati dvije grupe. U prvu grupu spadaju ona izdanja, kod koJih je prividno čuvana forma oficijelne procedure, koia se očiluie u prvom redu и мsini naklade. To su franko marke A 1 i marke zračne pošte B l. U drugu grupu spadaju 1.zv. sljeparska izdanja, koja su 17dana samo zbog nesavjesne eksploatacije Нlatelista. To su izdanja franko maraka A 3, 4 i 5 i maraka zračne pošte B 3.

Da ie ovo diferenciranje filatelistički ispravno, dokazuju ove činjenice. Čim su puštene u promet tali{anske marke s pretiskoni »CRNA GORA« olpala je svaka potreba d: se preštampavaju ı dalie marke stare Jugoslavije. Rim .je uvijek imao dovoljne zalihe tali{anskih miaraka i mogao ih je na упјеme preštampati u dovolinim količinama za minimalan poštanski promet u okupiranoj Crnoj Gori. U isto vrijeme Rim iz političkih razloga nije simpatizirao kraj зуојћ тагака marke stare Jugoslavije, pa makar I preštampane. Dalie nas sam način preštampavanja ı visina naklade upućuje jasno na sljieparstvo. Naklade od 100 do 400 serija, a osim toga ista izdanja sa crnim i cCrVenim prefiskom, sve je to I Više nego пеozbilino. Ako se logično povežu informaciie talijanske filatelističke štampe iz onih vremena, proizlazi, da su la sljeparska izdanja pravili falijansht oficiri u sporazumu s nekim Irgovcima maraka iz alije, i to, razumije se, ne zbog poštanskog prometa i solidne filatelije. To se vidi i iz vrlo čudnih

motivacija guvernerovih rešenja. Tako n.pr. орпаудаа гјебепје :хдапја franko maraka A 3 (Zveza bojevnikov) ı A 4 (Liga protiv tuberkuloze) potrebom da se osnuje »doDbrotuorni fond za podupiranie 'отћ озођа, Које imaju specijalne zasluge!

U ostalom, da ioš malo ciliramo iz Flatelističke štampe! »Berner Briefmarken Zeitunp« Iz 1942 god. piše ovako: »Dalinja nemoltivirana izdania maraka. Upozorili smo u više navnata na mnoga spekulahvna izdanja koja se izdaiu u zadnie vrijeme. Na žalost se ipak prave ponovno ovakova izdania na šietu filatelixXe uopće i na štetu sabirača, Kao naimovija sliepariia (Maehensehaft) na tom poliu predleži nim »ireće privremeno izdaпје 5 ргензкот za Crnu Goru pod halijanskom okupacijom...» To se odnosi na izdaпје А 415 А јо5 1941 сод. Котеп га isti list ıizdanie A 1 ovako: »Čitalae neka si sam stvori sud o poslovnoj sposobnosti ı o filntelističkom razumijevanju izdavača«.

»Rivista filatelieca а'Нана« гехотга оуако: »Držali smo. da će se marke za okupaciona područia ograničiti na serile Lubiana, Corfu. Montenegro ı Kefalonia, kojia smo već katalogizirali. U tom uvjereniju mas ie podržaмаја Стјетса, да је Wrali. talijanska pošla izdala posebne scrile za Crnu Сога 1: Јопske otoke, dok se u područiu Fiumano | Lubiana već nalaze maše redovite marke u upotrebi. Pa ipak nastavliaiu s izdavanjem poštanskih mepolrebnih i nelogičnih serija s malim nakladama. Iz svega viri samo iedini cili, da se pravi novac. Mi upozorujemo na ove činjenice nadležn= vlasti, jer znamo iz iskustva, da suviše oštro stvara ı da sabinač, i ako su mu oči zamagliene od niegove strasti, na kraju ipak opaža da ovakove stvari vode u beskonačnost. Stvoriti će odluku, da napusti posve moderne serije, uključivo ı one, koje su historijski toliko zanimliive i do sada dobro primljene. Interesi trgovaca sa markama. poklapaju se s interesima filatelističkog odiela ministariva i nastaje šteta za obojicu, kad se ovakav posao отаф зајђигаси...« у

Iza izdania Фгапко тагака А 5 ! тагака хгаспе Које В 3 počiniu mnogi filatelistički časopisi s oštrim napadajima na vO_|ne i civilne funkcionare, koji se na okupiranim područiima Grčke i Jugoslavije (Crna Gora, zona Fiume-Kupa i Slovenija) bave bez odobrenja nadležnih poštanskih vlasti. na veliko izdavanjem spekulativnih izdania A da su u ovu rabotu doista umiješani ti funkcionari, vidi se iz Landmansovogr i Sasonijevog kataloga. Za prvo izđanie maraka zračne pošte B 1 ivrde oba da su pretiskane i vrednote od Din. 40.— ı 50— (navodno po 90 komada od svake), ali da nisu pušte. ne u promet. Landmans veli: »Emessi in O