Filatelista

АВГУСТ 1950

_

ФИЛАТЕЛ ИСТА _

_ОРГ АН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ БЕО ИЕ а Виа DM o

VELIMIR: CIZEL

+

ТРОУВЕМС КОЗЕР

Рогодот зебатезебите

" ак Коугепса Кочта i njegov rad kao reformatora poštanske službe, a prvenstvemo njegove zasluge i njegov udeo na ZaVOдепји poštanske marke umesto ubiranja 4akxkse u golovi, dobijaju sve jasnije konture.

Iz nesigurnih naslućivania, nepotpunih i nej-ouzdanih izvora, nedukomentovanih pretpostavki, pa čak i netačnih zakliučaka, do Жојћ зе došlo usled oskudnih podataka, sve se Više izdvajaju istoriske činjenice, otkri-= vau novi izvori i prikupliaiju neosporivi do%azi da je naš zemliak, Lovrenc Košir idejni tvorac poštanske marke.

Važni defalyi iz života i rada Lovremr:: MKožira postepeno se otimaju zaboravu. DoRumenat se slaže na dokumenat i nove nefalsifikovan= autentično utvrđene činjenice dopmjuju stranice istorije poštanske službe i to baš tamo gde su istoričari gubili sigurTost}, jer nisu raspolagali pouzdanim podacima, a nailazili su i na suprotna mišljenja i tvrđenja baš kada se radilo o utvrđivaniu ličnosti, kojia ima pravo da se nazove »осет poštanske marke«.

Već u novembarskom broju »Filateliste« iz 1949 god. objavili smo u uvodnom članКи, да зи u žvaicarskom državnom arhivu pronađena dokumenta, koja neosporno dokazuju da je Lovrenc Košir dao sugestiju i predlagao da se uvedu poštanske marke. Ali, od tada. pa do danas otkrića o idejnom vorcu poštanske marke obogaćena su sa ioš dva veoma značajina dokumenta.

Bivši pretsednik Filatelističkog savcza “Slovenije, drug: Ferdo Kobal, koji inače ima naiviše zaslupa na tome, da znamo o KoSiru nešto više, nego šo su o njemu napisali istoričari nemačke pošte, svojim uporujm i strpljivim radom da otkriju istinu o КозTu nastavio je ispilivanie o njemu ı pored tog: što ie Mjnistarstvo PTT primilo na seЂе да зе istraživanjima o Koširu i niegovom radu priđe sa više sistema.

goilišnjice njeggve. smrti

Kada : Je drug Kobal aprila. ove godine bo: тамо u Beogradu, pregledao ije i materijal koji je prenet iz Švajcarske u Beograd. Medu dokumentima (fotokopiiama) u Ministar= stvu PTT malazi se : Корда рата и Котше Košir iavlia Svetskom poštanskom savozu'u Bernu promenim svoje: adrese. Pismo: ie dalirano od 12 maia 1875 god. U tom pismu saopštava Košir da se preseljava iz Zagr=ba ,u Beč i navodi svoju tačnu adresu. '

»Beč ТУ oktug, Hauptstrasse Wiedsn H. Nr. 55, drugi sprat, kod TE SIPalOTO Етапи= ela Ртеу-а«.

Mcristeći eyaj na prvi pogled OG ajan podatak, drug Kobal obratio se višem poап Који Котезати Ог. Riedlu, osnivaćii po» štanskor muzejs u Beču, koji je već ranije tragao za podacima o radu ı životu Košira i zamclio ga da na osnovu pronađene adrese naslayvi ispitivanja.

Ma pismo druga Kobala od 14 aprila o. g. Dr. Riedl cdgovorio ie 2 maja 1950 god.:

U svesci br. 351 arhive umrlica grada Beča našao sam sledeći upis:

Košir Lorenc, predstojnik Кгађеузког“ hrvatskog MWnigovodstva, umro 6. avgusta 1879 god. starost 75 godina, udovae, katol.. rođen Luša (Lusha), Selce (u Hrvat= skoi) nadležan Zagreb, Hrvatska, uzrok smrti iznemoglost usled starosti .mesto smrti: Beč, IK, Versorgungshausgasse 3 rdem sfaraca).

Ali i kod ovog toliko autentičnop dokumenta o Koširu slučaj se umešao i izppačio ispravnost navedenih podataka utoliko što Luša nije u Firvatskoij i što Košir nile umro G već 7 avgusta, o čemu Dr. Hiedl kaže:

»Када se Košir otselio iz niegovogp stana u dom staraca nije se moglo ustanoviti

U knizi pokcinih grada Beča potkrala se preškia п sledećem: Košir nije umro dana 6 avgusla, već 7 avpusta u četvrt do It pre podne, što je Dr. Riedl utvrdio na Osno-