Filatelista

Стр. 242

„ти zapisnika parchiie Rossau, Beč, Servittan= gasse 9.

Iz log spiska umrlih za god. 1879, list 278, stav 226 vidi se da ie naznačeno Козrevo mesto rođenia Luša (Lusha), Kranisko. Копаспо — kaže dr. Riedl — mogao sam ustanoviti da ie bio Košir sahranjen 9 avgusta na bečkom centralnom groblju. Па је Košir umro 7, а ne 6 avgusta dokazuje i dan sahrane, jer prema tadaniim odredbama grada Beča. telo pokoinika moralo je biti saћгапјепо 48 sali od nastupa smrti.«

Dr. Riedl nostavlia:

U otpravnoi knjizi finansiskogp arbiva u “Beču iz godine 1836 pronašao sam da je u= weden neki akt za koji se navodi da ie u nie= mu Košir savetovao pobolišanje poštanskog заођгасаја. Тај spis tada (u proleće 1949 god.) nisani mogao da pronađem. Ali mi ije arhivar obiasnio da ie tai akt prisajediniemn nekom drugom Koštuovom spisu iz 717858 god. Košir se god. 1836 prvenstveno zauzimao za uvođenje iedinstvene poštanske tikse .U Austriji ie tada bio na snazi pravilnik iz 1817 god. na osnovu kojeg je visina takse izračunavana prema poštanskim stanicama, preko kojih se pismo upućivalo. Tek god. 1858 Košir ie postavio tvrđeni= da je om pronalazač poštanske marke.

Toliko saopšiava o Koširu Dr. Risqdl.

Daleko interesantniji i značajnijt su. druga dva dokumenta oje ie primio drug KcĐal od viš. pošt. inspektora Schonea iz I.an-= gebr:icka ı Saksoniji.

· Pismu zd 3 maja 1950 god. viši inspeXког Зећопе ргистло 76 ргерше Нћ Чокитепага Која se odnose na Гоугепса Кога, од kojih prvi glasi u prevodu:

Izrada franko maraka, koja se odnosi na Višu poštansku direkciju, (u Leipcigu) 1853. |

Poslanstvu dostavljena |e sa prilozima na finansisko ministarstvo svojeručno pisana preistavka zamenika državnoz MWniigovođe KHošira ız Beča.

Prema istoj ie navodno autor dao inicijalivu za uvođenje porto maraka u Evropi. Svrha nicgove preistavke је устоуа по ta, da želi za to da primi neko priznanie (samo pismeno).

Ministarstvo finansija želi pre svega, da sazna, da li Je Viša poštanska direk-ija služhenim ili bilo kojim drugim putem štogod saznala o nzvedenome, o čamu neka n3a5 izvesti.

Кгајеузко! ромапзкој direkcljii u Leipcigu D'rezden, dana 24 jula 1858 IMinistarstvo finansija 3 o= deliak von Ehrenstwin.

ФИЛАТЕЛИСТА

Odgovor na ovo pismo glasi:

Prema ovim nama dostavljenim i ponovo prikliučenim aktima ne može postojati nikakva sumnja da je Lovrenc Košir, zamenik državnog' kniigovođe iz Beča već godine 1836 predložio austriskoj vladi, dž se ukine naplaćivanie poštanske takse gotovu ı da se umesto toga uvede frankomarka. Takođe je i nadalie dokazano dam le poštanska reforma Rowlanda Hilla izašla u štampu tek 1837 god. u Londonu, dol. o razgovoru Košira sa Englezom Galway= em u Liubljani, koji ie navodno pokrenuo englesku reformu, ne možemo donositi odluku. Takođe nam' nije poznato da li su njegovi prvobitni predlozi, odnosno 52 imo mavedeni Koširev razgovor sa zameni kom generalnog poštanskog direktora Hil la, zaista njegovi ili su uzeti sa drugog” mesta.

Konačno je na raspravama prve nemačke poštanske konferencije došlo na di= skusiir pitanje o »апкојакзетт тагкаma« i na izvor zavođenia: istih. Uglavnom" је ovo zavođenje u zapisnicima konstatovano tako, kao da u Engleskoj to već i= maju.

Kraljevska viša poštanska direkcija von Zahn Leipzig dana 6 avgusta 1858

Uporan rad neumornog slovenačkog fila= teliste druga Kobala doneo jie opet skapocen prilog utvrđivaniu činjenice da je Lovrenc Košir »otac« poštanske marke.

Obiektivno ireba priznati da imamo daš zahvalimo drugu Kobalu što vreme i naša indolstnost nisu našeg zaslužnog zemljak Lovrenca Košira potpuno prepustili zabora= vu. Kobalu ireba zahvaliti što dokumenta o reformama koje je predlagao Košir, bilo da: su ona u Beču, bilo u Leipcigu, Drezdenu: ili Bernu nije za uvek zatrpala muzejska prašina. Zahvaljujući drugu Kobalu ceo kultur= ni svet zna ха ime i zasluge Lovrenca Košira. Izdanje prigodne serije i avionske mar= ke u spomen Košira usledilo je na inicija= tivu Kobala itd. Ovo naglašavamo da bismq: ukazali na značaj strpliivog rada jednog čoveka, koji je uspeo da pravo originalnost jedne ideje, jedhe zamisli sačuva” našem zemljaku, a sa drug» strane ospori to pravo onima kojima ovakva priznanja ne pri= padaju.

O ovome smo kazali nekoliko reči više, jer će ovo naše priznanie iz filatelističkih redova možda biti iedina nagrada za nesebičmm uporan ali uspešan rad druga Kobala.

Mi mu na uspehu čestitamo.

Još pre dve godine drug Kobal ie u br2= šuri »Eovrenc Košir« napisao: