Filatelista

s bilo kakvim službenim karakterom, tekst,

bi pretiska ispravno glasio ili »Rotes Kreuz / Montenegro« ili, »Crveni Krst/ Crna Goras. Dva su izdania »dobrotvorna« s doplatom u korist Crvenog Krsta i biegunaca. In= teresanino bi bilo, da se utvrdi ovo: Ра | је u onim prilikama funikcionirao kakav crnoпотока Crveni Krst i ako jest, da li je primio doplatu. Kod izdania za biegunce, o kokoyim se to Бјегипстпа гаф 1 («Ко је рпmio doplatu. Peto: Prema mojim informaciјата ts izdanja nisu vidjela poštanskog šaltera. Jedna informacija piše, da su fa izдапја primali samo >»okupacioni filate'isti« i po gdiekoia domaća udvorica »Ožxupacioni filatelish« prodzvali su ih uz dobru zaradu i slali u Nismačku. Drugim riječima, metode fabrizana“a su bile posve isle, Kao Код niihovih kolega u Kotoru i Zadru i faliianskih predšasnika. Šesto: Normalno ije naklada prigodnih izdania manja od naklade redovnih maraka, Ako uzmemo prvo izdanje s pretiskom »Deutsche / Militaer / Verwaltung / Montenegro« kao redovno izdanje, vidimo, da je štampano točno u nakladi od 5000 seriia (kao da se Чуе угедпоје једпако iroše!), a prigodna izdania »Fliicht!ingshilfe« i »Crveni Krst« u nakladi od 25.000 i 15.000 serila-

Filatelistička ociena vrijednosti ispada ovako: Radi se o slieparskim izdanjima. Scott ih spominje samo u »Tentative listinps« bez brojeva ı oznaka cijena. Yvert ih uopće ne donosi. Žumstein i Michel ih donose sva

Инж. АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ

s arapskim brojevima i bez ikakvog upozorenja, dakle kao punovažne markel. Pri tome su karakteristične i cijene, PrVo izdanje računa Zumstein 14 fr., Michel 35,50 45,50 MK. Drugo izdanie (Verwaltungsaus– scuhss) računa Zumstein 150 fr.. Michel 120 MK, 180 MK. Treće izdanie (EFlichftlingshilfe) Zumsiein 92.— fr. Michel 38.—, 38.Mik. Čelvrto izdrnie (Crveni Krst) Zumstein 19.— fr. Michel 39.—, 49— Mk. Napominjem. da se inače oba kataloca lupaju u prsa, da su najveći protivnici spekulativnih i sljeparskih izdanja.

Na kraj uiedno principijelno pitanje. Џ svim katalozima postoji pregled maraka slobodne Crne Gore od 1874—1918 god. Kad je trebalo riješiti grupaciju talilanskih i mnjemačkih okupacionih izdania, vrlo jednostavno riješile problem {ime, što su ta izdanja prikupile pregledu „maraka Crne Gore. Ništa ih nije smetalo, što kod Niemačke i dtalije imaju posebne grupe okupacionih izdanja iz oba svjetska rata. To je doduše naikomolinije, ali |e ujedno ı tendenciozno, a Копуешта i špekulantima. ispravno ie međutim, da se talijanska okupaciona izdanja uvrste u pregled Italije, a njemačka u pregled Njemačke. Nofa bene, Zumstein ima i kod Italije i kod Njemačke grupu »Olkupirana strana područia« ра је TI. pr. izdanja Protektorata i Generalgouvernementa ispravno uvrstio ovamo, a ne kag neku prikrpinu ili nastavak Čehoslovačkoj ili Poljskoj.

АЈА У ФИЛАТЕЛИЈЈ + HFHPRRHIMIDIH НА. СЛАНА МАРАКА

Неправилности („грешке") су одстулања појединих марака од чисто, тачно, са исправним клише:има израђених марака. Видели смо каквих неправилности, грешака може бити при штампању марака, које настају од њиховог положаја у табаку према суседним маркама (у „филателисти" бр. 8 за ову годину).

И код израде претиска може бити разних одступања с обзиром на њихов положај према сликама марака и на њихов међусобни положај; има претисака изврнутих, „тет-беш'", јако померених (у свима правцима), двојних, испалих (на појединим маркама), слепих.

овом чланку ћемо да говоримо 0 неправилностима на појединим маркама. Њих може бити у свима битним елемен=

. лог издања једне марке или

тима марака: у сликама, претисцима, папиру, водознаку,, боји, зупчању и у лепку. Раније је било говора о одступањима код папира, водознака, боје, зупчања M лепка, а сада ћемо говорити о неправилностима на сликама и претисцима.

Неправилности на сликама су различите: а) неправилности на слици код цеи код целе серије марака са истим сликама; 6) од“ ступања у појединим клишејима, која 'се преносе на одговарајуће марке у табацима у целом издању или у већем делу издања (док се не примете п отклоне) и B) неправилности које случајно наступају код појединих марака,

У првом случају неправилности су, тако рећи, постале правило, јер се грешка У слици провлачи кроз цело издање до-

redakcije su ~