Filatelista

ријала у иностранство у сасвим незнатним количинама, тако да нашим филателистима, у колико желе да врше такву размену, можемо рећи, поштански трошкови више износе него што је вредност целе пошиљке, чије се слање одобрава, и ако би инострани филателисти и трговци веома радо примили такав материјал, за који би давали у замену, у највише случајева, добре појединачне марке и серије, као и новитете. Ако би, дакле, наши филателисти могли послати иностраним партнерима количинке, до којих су дошли скоро бесплатно, могли би за то да добију у замену марке по „манко-листама“ и на тај начин могли би за релативно кратко време у знатној мери да изграде своје збирке са вредним и лепим материјалом.

Да укажем на то, колико се количинке у иностранству траже, мислим да ће бити довољно ако изнесем неколико примера о томе. — Један од највећих листова за огласе филателиста »Тће Зјатр МУћојегајек«, који излази двонедељно на 100 до 160 страна, доноси многе хиљаде разних огласа, које дају већином амерички филателисти и трговци марака, а већина од ових се баш односи на понуду и тражњу количинки. Тако н. пр. Франк Книна, трговац марака из Њујорка, у огласу од 4 странице нуди количинке скоро свих пошта земаљске кугле по врстама уз посебну назнаку цене за 1, 10 или 100 комада (лотова), а ти лотови садрже 25, 50, 100, 200, 500, 1000 различитих марака дотичне земље. — У једном

примерку споменутог огласног листа, у нај-

новије време приспелим, нуди иста фирма, између осталога, и количинке Југославије по овим ценама: 25 комада 7 цента, 50 комада 15 цента, 100 комада 38 цента, 200 комада 1,05 долара, 300 комада 2,35 долара. Фирма Келер нуди 150 пута 100 различитих марака Југославије за 40 долара. Разуме се да се ради о различитим комадима т. ј. сваки лот садржава 100 комада различитих марака Југославије. Мишљења сам да 150 различитих марака Ју-

Vlad. Prikić

e : гославије сакупити макар 5, 10 или више пута не чини нарочите потешкоће средњем филателисти, а ако предње цене поделимо, са два, и онда би количинке за наше домаће филателисте“ значиле озбиљну вредност, за коју би из иностранства могли добити марке и новитете њима потребне.

Треба имати у виду и то, да су могућности пласирања количинки у иностранству неограничене. У иностраним стручним листовима се безброј пута сусрећемо са огласима, у којима се траже количинке, а у замену нуде или количинке, или, веома често, добре поништене или непоништене марке и серије.

На овај начин постоји могућност да југословенски филателисти на веома повољан начин изграде своје збирке, претпоставивши да се овај предлог на меродавном месту прими са разумевањем, а за то није потребно ништа друго, већ само да Биро за филателију издејствује повишење контингента количинки, који је предвиђен сада за слање ових марака иностраним партнерима.

Југословенски филателисти у упоређењу са иностраним филателистима, морамо признати, имају довољно преимућства за размењивање марака. Нарочито је задовољавајући оквир, који је одређен за размену марака старијих издања и на европске марке уопште. Али, имајући у виду ово, наши филателисти нису у ствари учинили ништа осим реалне замене: вредност за исту вредност. Истина, то је и база праве размене, али ми би требали да држимо корак са могућностима, које би нам пружила размена марака количинки за друге марке.

Верујемо да ће за то меродавни, који су и до 'сада чинили све могуће да изиђу у сусрет оправданим жељама филателиста, и сада заузети за нас повољан став и да ће на тај начин омогућити домаћим филателистима јевтинију и сврсисходнију изградњу њихових збирки. |

Muzika i muzičari ma markama

Nije poznato kad, gde i kako je poslala muzika, ali se smatra da je to najstarija ljudska umefnosi. Slari narodi poznavali su već mnoge duvačke insfrumenfe, harfu itd. Muzika je bila jednoglasna i, do Grka, u glavnom reпапохпа. Рип procvat doživljuje i dobija i svelovni karakter kod starih Grka. Dela Eshila i Sofokla izvode se uz prafnju hora, razraduje se tonska sistematika, sfvaraju fri tonske skale: dorska, frigiska ı lidiska. Po grčkoj mi-

fologiji, zašlilnica muzike je Zevsova kći, jedna od deve? muza, Polyhymnia. Оа гес! »тиzac nastao je izraz MUZIKA. Tri muze, među njima Polihimnija, sa lirom, prefstavljene su na avionskoj marci Brazilije (Yvert br. 56). Stari narodi verovali su i u druga fanfashič-

na bića, i pripisivali im ljudske sposobnosti i osobine, fako da je na marci lialije (Zum. br. 551) prefstavljen faun sa sviralom. | ako

su se dosta bavili muzikom, Rimljani. nisu ni-

110

ден ада и-пи тека

при ye