Filatelista
i
ћа 2 серије „УПУ" вреде 800.— д, а 2 серије имакедонске авионске“ 1400— a.
Према томе свака месечна пошиљка једном пореспонденту може да садржи марака у вредности око 2500— дин. Ако неко има 10 кореспондената, може месечно да шаље 10 оваких пошиљака, што би изнело око 25.000 дин.; а ако их има, може још м више.
Сада слободно можемо да се запитамо; где је ту кочење филателије. Зар у забрани да се марка не сме да пошаље 3 месеца пре истека рока од дана њеног изласка: М ту ће сваки филателиста, који познаје кретање наших марака у иностранству раније и сада, наћи довољно оправдања тој мери, сама ако хоће поштено да лризна и да се сети да му је раније инострани корсподнент небројено пута одговарао да му не шаље те и те марке, јер их тамо има јевтиније. А то је долазило отуда, што су неки несавесни људи нашли пута и начина да шаљу велике количине наших марака и продају их будзашто, само да дођу до средстава, не упуштајући се у то, да тиме руше углед наше марке и земље. А сада видимо обратан случај, да страни филателисти баш траже од наших филателиста марке, јер их тамо не могу наћи јевтиније. То се не може порећи. Доказ је тражење и инсистирање неких мењача, којима је мало, колико им Уредба дозвољава, — да се тај износ повећа.
Смешан је пример једног дискутанта, који је навео пример, ако пошље 2 марке загребачког сајма по 3— д. дакле свега 6.— д. тиме му је тачка а) исцрпљена. Зар му не остају још тачке 6) и в), према којима може послати марака у вредности од 1000 д. што је, мислим, једна сасвим пристојна пошиљкаг Зар свако наше писмо и пошиљка иностраном кореспонденту мора да буде до максимума искоришћена:
- Али сигурно је била случајева да je H3—
_ весан мењач послао под тачком а) M 2 ce-
рије „УПУ“ или неке друге, где је могућ ност искористио до максимума; а за то није навео пример !
Мишљења сам, а сигурно ће се и много других поштених филателиста сложити у томе да наша Уредба пружа толике могућности, које ми не можемо искористити. Само једном кореспонденту можемо месечно послати вредност од 2—2500 дин. а ако имамо хиљаду страних мењача, онда и хиљаду таквих пошиљки. А чија финансиска сретства то дозвољавају: Зар нама наша сретства дозвољавају да дајемо месечно и 2500— д. за наше збирке: Ја мислим да не. Јер кад погледамо са друге стране, када изађу наше марке 2—3 серије са већом номиналом од 20 или 30 д., онда опет вичемо, докле ће се издавати марке са тако великом номиналом; то се не може финансиски издржати!
Ту сам се намерно задржао више, да разјасним и да свакоме буде јасно да он нема толико сретстава, колико има могућности да шаље.
Нико се пак није сетио да наведе пример земаља, као што су Холандија, Француска и друге, које ја и не знам, а које у опште забрањују извоз чистих марака, без специјалних одобрења, која се лако не добијају и чија ми процедура није позната, али сигурно је филателисти, који мењају, добро познају.
Надам се да ће многи филателисти, када прочитају овај чланак, признати да нема разлога нападати Уредбу и „Југофилателију“, јер је стварно слобода мењања велика и довољна, а није довољан разлог све негирати, ако се у једном писму не може послати све што би се хтело и желело. НАШИ ПРИГОДНИ ЖИГОВИ НОВ ПРИГОДНИ ЖИГ НА ПЛАНИЦИ
По решењу Министра пошта Бр. 3932 од 28. ||. 1951. одобрена је употреба пригодног жига са покретним датумом поводом смучарског такмичења на Планици од 7. до 11. марта 1951. Боја жига црна; једвокружан, пречника 29:/љ мм. са натписима: »ZIMSKOSPORTNITEDEN-RATEČE-PLANICA«
ЈОШ ЈЕДАН ПРИГОДНИ ЖИГ ИЗ РАНИЈИХ ВРЕМЕНА
Већ ми је и раније био познат црвени
суботички жиг од 28. М!. 1936., али, и поред брижљивог распитивања, и ако није прошло много времена од његове употребе, нико ми није могао дати податке о њему, те га нисам ни могао убројати у службено употребљене пригодне жигове. Тек пре неког времена, захваљујући другу
118
OC CU OI