Filatelista
Ји = у ~
=o дело у осталим гранама уметности него ли уметничку марку, јер у осталим гранаса уметности, у сликарству и вајарству, уметник има много више слободе за изфаз својих стваралачких способности. .
У сликарству и вајарству уметник је слоБодан у избору сижеја или идеје, које жели да обради. Он је слободан да изабере „латеријал, са којим жели радити, — у вајарству иловачу, гипс, дрво, бронзу, мердер, гранит; у сликарству врсту боја уљане, водене боје и т. д, при чему мозке употребљавати све нијансе боја које ожели и у исто време неограничен број 6оја. Он је слободан у избору димензија свог дела, које може бити од неколико жвадратних сантиметара (минијатуре) до тзеколико десетина квадратних метара (ве"лике слике). А, главно, он једини ради на извођењу свог дела, које он сам изводи од почетка до краја.
При изради поштанске марке слобода уметника је у многоме ограничена. Сиже уметник добија од поштанске управе, која поручује марке. Он нема никакве улоге у избору материјала, јер је материјал одређен, — то је папир, и то оног квалитета, који изабере штампарија. Чак „ни врсту зштампе (т. ј. књиготисак, гравуру или хе"лиогравуру и т. д.) он не може изабрати; и то одређује поштанска управа према постојећим могућностима. Он је ограничен у избору боја, а, главно, у броју боја, које „ложе употребити. Уз то он је ограничен а у димензијама марке, која може бити или мале мања или мало већа, али увек је малих димензија.
Најглавнија чињеница, која ограничава слободу уметника у изради марака је та, што он може створити само нацрт марке, коју ће други људи умножити у потребном броју једнаких примерака. Другим речима, уметник — сликар је ограничен техничким могућностима штампарије, која ће те марке најпре клиширати, па затим штампати. Поред уметника —- сликара, који је створио слику марке, појављују се још два фактора: гравер који израђује штампарску плочу и колектив графичких радника који врши штампање марака.
Који је од поменута три фактора одлучујућиг Постоји мишљење да је главни фактор уметник, који ствара цртеж марке. Ја се држим другог мишљења: сва три фактора су подједнако одлучујућа; сваки од њих има сопствену, тачно одређену улогу и сваки од њих мора усклађивати рад са радом осталих фактора. Уметник сликар мора добро познавати графичку уметност у опште и до танчина техничке особине начина штампања, који ће се примјенити за марке, за које је он створио слике. Гравер мора да буде прави уметник, а не само занатлија; да буде способан исправљати графичке грешке уметни-
ка, а у исто време он мора да буде члан
"колектива графичких радника; да обезбеди
правилно штампање марака.
Ако сва три поменута фактора раде без узајамног разумевања и без усклађивања својих радова, никада се неће постићи добар резултат. У случају да из макаквих разлога нема усклађивања у раду између сва три фактора, одлучујући фактор мора бити гравер, а не уметник — сликар, јер гравер боље од уметника зна како се мора правити штампарска плоча, од које коначно зависи лепота марке.
Најбољи резултати добијају се онда, када је уметник, који ствара слику марке, у исто време и гравер тих марака. Пример за такав случај видели смо прошле године у Београду на филму, где је била приказана израда реза, матрице и плоче за гравуру швајцарских марака. Једна од најуспелијих серија ФНРЈ је свакако издање 1950 г. поводом прославе | маја, са ликом Маршала Тита. Ту је серију у цепости израдио Танасије Крњајић, гравер из Београда. Као човек који познаје графичку уметност, он је умео створити врло успели цртеж марке, који је сам гравирао. У овом
„случају усклађивања цртежа марке са тех-
ничким могућностима начина штампања било је постигнуто у потпуности. Супротним примером, када таквог усклађивања није било, може послужити једна од најмање успелих серија ФНРЈ, наиме издање 1945 г. у корист Црвеног крста.
Осим овде поменута три главна фактора у изради сваке поштанске марке игра веома важну улогу и поштанска управа. Она одређује издања марака, која се имају израдити и ставити у промет, идеју коју те марке морају да илуструју, тачне димензије марака, начин њиховог штампања, број марака у серији, њихову вредност и боју. Она мора да обезбеди и сву материјалну страну израде марака, потребне кредите, потребне машине, у колико постојеће не задовољавају, потребан · папир, боје, лепак и т. д. — она мора обезбедити усклађивање рада уметника сликара, гравера и колектива графичких радника и, на крају, она сноси пуну одговорност за израду марака.
Није лако саставити нека правила или савете, којима би се обезбедила уметничка израда и лепота марака, јер лепота зависи, пре свега, од стваралачког духа уметника и по својој суштини је релативне природе. Осим тога, мора се водити рачуна и о идејном садржају марке и о њезином пропагандном значају. Ипак ћу покушати да наведем неке савете, користећи поуке, које се могу извести из проучавања раније издатих марака. Да прихватимо: оно, што је дало неоспорно добре резултате и да избегавамо оно, што неповољно утиче на изглед марке.
103