Filatelista

" ЋРАМ5, јоћи (1760—1829) engleski mormar, poslednji preživeli član pobunjenika sa 'Bounty-a na ostrvu Pitcairn.

Једтепјак Воппђу род Кошапдот Ка-

iana William Bligh-a upuho se u десешbru 1787 g. za Pacilk da bi skupljao na raznim ostrvima botaničke retkosti, specijal ne biljke. U aprilu 1789 g. pod vođstvom Fleisher Christan-a momčad se pobunila. Kapetan i jedan deo momčadi bude bačen u Sedan mali otvoreni čamac i ostavljen na puŽini. Ovwi su uspeli, prevalivši put od 4.000 milja, da dospeju do Jave i tako da se spasu. Šio se liče buntovnika, njihova je sudbina „ila različita. Lutajući sa Bounty=em, doplovili su do Tahit-a, gde jedan deo od njih ude zarobljen i pogubljen, dok se drugi iskrcao na osirvu Pitcairn. gde su pobunjenici živeli neoikriveni do 1808 g. — Pitcaim je malo sirvo u južnom Pacilku, otprilike na "роја puta između Rustralije i Južne Pimerie, osvojeno od strane Velike Britanije 1839 #. Мазјапјепо је ројот5 от pobunjenika sa Bouniy-a i grupom urođenika sa Tahiti-a, *oje su bili pobunjenici svojevremeno poneli sobom. (Prema podacima iz 1946 g. broj stanovnika ostrva je 126). Ostrvo je do 1789 "bilo nenaseljeno, ali bilo je nekih tragova O ranijoj okupaciji. Kada je 1808 g. mala kolomija bila od strane jedne američke lađe otkrivena, jedino su još J. Pdams-a našli u životu od engleske momčadi.

Velika Britanija je 1940 g. izdala jednu

seriju maraka od 8 vrednosti za ostrvo Pit<airn. Treća marka prikazuje J. Bidams-a sa

Мара за озимот РИсатп

mmjegovom kućom, četvrta kapetana Bligh i Bounty-a; peta mapu južnog Pacilika sa osirvom Pilcairn; šesta u seriji jedrenjak Bounty. Detaljnije vidi u br. 7 »Falateliste« "iz 195) godine.

АРАМ5, Јоћп (1735 Ошпсу, Mass. 1826 Quincy), drugi pretsednik Sjedinjenih imeričkih Država, vodi poreklo iz engleske porodice, koja je još 1640 g. prešla u Атезаки. Када su se kolonije pobunile protiv "Engleske, on je branio njihova prava sa

mnogo razumevanja i stručnosti. Godine 1774 bio je član prvog kongresa u Filadelfiji, zatim je kao poslanik služio svoju otadžbinu u Hagu i u Parizu. U saradnji sa Franklinom, ЈеНетзоп-ош, Јау-ош i Laurens-om sklopio je 3. IX. 1783. u Parizu mir sa Engleskom. On je bio prvi poslanik nove republike u Londonu, a posle povraika u otadžbinu prvo je postao podpreisednik (1789—1797), a zatim, posle Vašingionovog povlačenja, i pretsednik Unije. Na položaju pretsednika (1797 do 1801) težio je da osigura mir sa Francuskom, i ako je u Uniji bilo ratoborno raspoloženje. Zbog ovake svoje politike izgubio je naklonost naroda, i ostaje, prema Jelferson-u ma-~

John P.dams John Q. Adams

njini. Posle toga živeo je sve do svoje smrti povučeno na svom imanju U Quincy=u. Sa slikom J. Pdams izdata je u 5. 8. D. jedna marka 1938 godine.

АРАМ5, Јоћл Ошпсу (1767 Ошпсу, Mass. — 1848 Washington), najstariji sin

Jedrenjak »Bounty«

J. P.damsa, šesti pretsednik S. RA. D., пајмеštiji i u evropskim političkim krugovima пајupućeniji državnik stare Unije. Od 1794 do 1801 bio je poslanik u Hagu i u Berlinu, od 1809 do 1814 g. poslanik u Petrogradu, zatim 1817 g., pod preisedništvom Мопгос-а роstaje ministar spoljnih poslova. Od 1825 do 1829 g. pretsednik Unije. Od 1830 g. član parlamenta, gde se uspešno bori za ukidanje trgovine s robljem. — Sa njegovom slikom izdata je u S. RB. D. jedna marka 1938 ро-

147