Filatelista

ПОШТАНСКА СЛУЖБА СА ИНОСТРАНСТВОМ И НАШИ ПОШТАНСКИ УРЕДИ НА САВЕЗНИЧКОЈ ТЕРИТОРИЈИ

Чемерница. — М. Коњихоцић спомиње авио-базу Чемерницу за промет са иностранством. Оваквих база било је више, „а такође и за бродску пошту.

Бари (Италија).

Према подацима Риналда НЕНА постојала је наша пошта при болницама НОВЈ

иПОЈ у Барију и била снабдевена поштанским жиговима. n

1) По Инж. А. Петровићу и К. Гартнеру обрађен је један једнокружан жиг поште Бари. Овај жиг има текст »О |. РЕЕКОЈАРЕ. VOJINA POŠTA / NOVJ / NLAJ | CHIEF TRANMSADR. MILIT. MAIL« HW neToRpaRy звезду у средини.

2) На дописној карти послатој из Београда 25. ХИ. 1944 (Београд 1) за Сплит, која је путовала преко Барија, има двокружни жиг са петокраком звездом у средини и текстом »5јаб Ваге М: О. У. Ј. (доле) и Слјаупа Prekojadranska / Vojna Pošta (rope y 2 pena).

Избеглички логор у Ел ЕУ изгледа да није имао свој поштански уред, што се закључује и по недавно објављеној коверти, која је била отпремљена из Ел Шатела, али тек у Барију добила жиг.

ВОЈНЕ ПОШТЕ

Војна пошта [У армије: Једнокружан жиг са текстом »VOJNA POŠTA IV АЕМЏЕ« и са датумом у средини.

Појна пошта УМ! армије: Прстенаст жиг „ВОЈНА ПОШТА МТ АРМ. САРАЈЕВО“, са мостићем са датумом; изнад мостића број 1". Жиг из лета 1945 године. Појављује се у две боје: у црној и црвеној.

Главна војна пошта Београд. До септембра 1945 употребљаван је жиг са текстом у ћирилици „ГЛАВНА ВОЈНА ПОШТА БЕОГРАД“. Жиг је једнокружан (по У. Филиповићу). УП ударна дивизија: Штаб УП ударне дивизије имао је за пошту жиг са три петокраке звезде (по М. Коњихоџићу).

Х! ударна дивизија: Двокружни жиг са државним грбом у средини и са текстом горе »УОЈМА РО5ТА«, а доле »ХП. Џдате Рамтје«. Са стране датум унет гуменим жигом »27 МА! 1945«.

26 дивизија: Двокружни жиг љубичасте боје са лучним текстом „VOJNMA POŠTA ВОЈНА ПОШТА“; нешто изнад средине државни грб, а испод водоравно „26 РМ! ZIJE“. Жиг је праћен поштанским жигом Брчко у новембру 1945 год.

Војна пошта 31016: Двокружни жиг са спољним дебелим, а унутарњим танким кругом, са државним грбом у средини и са текстом у кругу „ВОЈНА ПОШТА МОЈМА POŠTA — 31016 —“.

Војна пошта 18032: Прстенаст жиг са легендом горе у ћирилици, а доле у латиници „ВОЈНА ПОШТА 18032" и бројком „2“ изнад мостића за датум.

Војна пошта 12265: Једнокружан жиг са мостићем у центру. Мостић се састоји из 2 линије, паралелне, које се не састављају

са перифериском линијом круга. Текст је: _ горе „VOJNA POŠTA“, a none 6poj „12265“.

Војна пошта 56186: Тип жига као код в. п. 12265.

Војна пошта 139/ЕК: Двокружни жиг са грбом у средини и текстом: горе »УОЈМА РО5ТА«, а испод грба 139/ЕК

Војна пошта 144/ЕС: Тип жига као код тв. п. 139/ЕК

Војна пошта 112/Р0: Тип жига као код B. n. 139/FK на писмима из времена припојења Истре матици ФНР Југославији, те, као такви, претстављају дефинитивни завршетак војних жигова, који би могли да уђу у састав партизанских и војних пошта из времена борбе за ослобођење земље.

Жигови војних цензура већ су спомињани напред у обради по републикама. Ево неколико жигова при војним јединицама: 1) 39 дивизија: четвороугаони дворедни жиг »УОЈМА СЕМХОКА / ХУВ«.

2) || РО5 (на писму из Задра): види Хрватску!

3) 25 дивизија (ова јединица нема поштанског жига): Жиг је правоугаони из двојног оквира (танак у дебелом); лево петокрака звезда, а десно кружним словима и подвучено „ЦЕНЗУРИСАНО“, а испод тога у 2 реда „ВОЈНА ПОШТАНСКА СТАНИЦА“ (по Гартнеру).

4) Јединице на линији Бос. Нови—Приједор имале су дворедни жиг „ВОЈНА / ЦЕНЗУРА“. На крају да споменемо оно што није било прегледом могуће обухватити:

Постоји руком нацртан жиг, тако да је стављен и знак жига, број и датум на једном писму, које је путовало из Шибеника, преко Лике на Кордун. Овај податак региструје и Коњихоџић. Он још спомиње целу хрпу писама уопште без жигова, те писма са неослобођене територије (Загреб, Карловац, Сушак итд.), која носе пароле.

К. Гартнер илуструје руком писане »Кеове уместо налепница за поште Крива и Брза Паланка и Козарац.

Жигове „Хитно“ и „Службено“ спомиње М. Коњихоџић на писмима из Истре.

А. Петровић је илустровао један жиг „СЛУЖБЕНО“ подвучен цртом. Жиг је примитиван и делимично истрошен; непознатог је порекла.

M. Коњихоџић спомиње једно писмо из Пазина за Кордун са 9 четвероугластих жигова, који носе датуме: 13, 14, 18, 19, 21, 22 |Х. 1944. Вероватно се ради о релејним пунктовима, које спомиње и В. Дедијер у своме „Дневнику“, а које описује у Спов. Приморју Др. Марушић.

Што се тиче франкатуре, она је прво почела у Србији, Македонији, Далмацији и Ист. Босни. За војску је остало и даље

341