Filatelista

ијатеља, збирка. неверо- Највећа je ипак радост, кад се на тај начин дође до какве непознате — прекоморске или до неке наше ређе марке.

Овај начин скупљања нити је престао, нити ће икада престати, јер сваки, и највећи филателиста мора проћи кроз ову периоду и користећи се тим начином скупљања у свако доба. Овим путем се улази

у филателију, а он нам причињава радост кроз цео живот. -

Скупљајући на тај начин, прави се не само збирка у албуму, већ се ствара све већа количина резерве, која нам може послужити врло згодно, да на лак и јевтин начин увећавамо своју збирку. То се постизава разменом марака из створене резерве. Ми дајемо оне марке, од којих имамо више комада, другоме у замену за оне које нам недостају, а од којих тај други има сувишних комада. Најугодније се врши размена, кад се врши лично; тада се лако утврде и услови за размену. Код пријатеља то иде најлакше; тада се не гледа много ни на цену марака; пријатељ пријатељу помаже да увећа и улепша збирку не водећи рачуна о накнади. Иначе се при размени служимо, и то је скоро најбоље, каталозима. За наше. српске, црногорске, босанске, југословенске и др. марке најбоље је служити се каталологом пЈугофилателије“, који даје све потребне податке о тим маркама и о разним њиховим главним особинама. МИ друге државе имају каталоге за марке своје земље, а на језицима великих европских народа постоји и знатан“ број. каталога за целу Европу и за цео свет. При размени са мора увек служити истим каталогом (издањем од истог издавача и из исте године) и пазити да се марке извесне цене замењују за марке одговарајуће цене „а не давати марке високих цена за марке сасвим ниских цена. Овај лични додир за размену проширује се на већи круг пријатеља и познаника по филателистичким клубовима и друштвима, која се и образују ради стварања могућности својим члановима да на најлакши, најјевтинији и најсигурнији начин долазе до потребног им материјала.

Сем размене при личном додиру врши се размена и путем писама. Ту се већ мора обраћати већа пажња и ради тога, што се скоро увек долази у везу са непознатим лицима и ради издатака на поштарину. Поштарина може изнети понеки пут много више него што је вредност марака, које се од дотичног коресподента могу добити. Као и свуда, тако и овде може бити несавесних људи, који ће искористити прилику, да за добре марке пошаљу у замену марке најобичније, у рђавом стању, фалсификате, и онда први пошиљалац бива принуђен да за свје добре ствари узима ма шта било, само да дође до неке накнаде за оно што је дао. Врхунац разочаре-

332

ња y. томе послу долази, кад се за послате

марке не. добије ни одговор. Као _ прелазни начин између. размене и

купопродаје је слање марака на избор. У

нарочитим свешчицама улепљене марке шаљу се на избор лицима, у која се име поверења; прималац из такве свеске избере оно што-му је потребно и што одговара његовом укусу и цени коју може де плати за дотичну марку; остатак марака у истој свешчици враћа се ономе ко их је послао. Као и код претходног начина размене путем преписке и овде се могу дешавати разне малверзације; зато треба пазити с ким се ступа у пословне односе. y o6a cnyuaja — pa3MeHe H Kymormponaje најбоље је послужити се преко клубова и познатих трговина. Нарочито се треба чувати оних непознатих, који преко оглас= траже да се њима прво учини пошиљка; пре ступања у везу с њима треба се о њима распитати преко CHUyDHHX познатих лица или друштава.

При раду са изборним свешчицама при– малац не сме замењивати боље марке горим — лошијег квалитета. Такав поступак се има сматрати као крађа.

При преписци и слању марака увек се препоручују препоручене пошиљке са филателистичким франковањем, тј. франкова-– њем марака што крупнијих вредности, специјалним издањима и; кад се мора франковати са више марака, онда са различним маркама. ~

Даљи начин набавке марака врши се куповином. _ Куповином _ попуњавају своје збирке и почетници и напреднији филателисте до специјалисте, само они први купују јевтиније и обичније марке, а они одрасли само оно што им недостаје, не обазирући се много на цене.

Најјевтиније су марке које се продају на кило; тако их продају и поштанске управе и приватне трговине и личности. Код ових последњих не само да треба бити обазрив, него је најбоље и избегавати те набавке, јер се често не добије ни вредност плаћене поштарине. Много је боља и кориснија куповина „шкарта“ код поштанских управа. Под шкартом се подразумевају отсечци од разних образаца и целина са маркама, које поштанска управа као непотребне шкартира и са њих отсеца марке.

Јевтин и сигурнији је начин набавке марака по трговинама у пакетима и свешчицама. Овај начин набавке препоручује се само код познатих трговина с маркама. Ту се могу наћи пакети са 50, 100, 1009 и више разних марака. Стање тих марака код реномираних трговина може бити тако; да се многе марке из њих могу непосредно уносити у албуме. Овај начин набавке има један недостатак, што се међу набављеним маркама налази и мањи или већи број оних марака, које већ имамо у својој збирци; али и то се може избећи или боље, тај се недостатак може умањити купови–