Filatelista

све марке у течају, и то · исправне У ina телистичком смислу. 13) За неколико дана [[napua дирекција.

пошта треба да реши питање додељивања ·

ЗЕФИЗ блокова и организованим dG листима — омладинцима.

14) Савез филателиста Југославије ће успоставити службени "однос са ПТГ Инспекторатом ВУЈА СТТ и са њим самостал-

С. Остојић

пошта ве сва Рен шења, | по питању издавања, у овереном препису доставњати“ Сагезу филателиста Југославије ради обавештења о томе њихових чланова и ради објављивања у службеним вестима свог органа.“

(наставиће се)

(О српским маркама за новине

(Наставак са 5. стране)

| Због слабог квалитета, или зато што су

са њима штампане веће количине марака, а можда и зато што су били више пута употребљени за штампање, што за сада остаје само хипотеза, клишеји мора да су постали сасвим неупотребљиви, пошто су у току 1878 године, за штампање нове нНакладе марака од 2 паре морали да буду израђени нови клишеји.

Карактеристично је да је и сама матри-

ца, основни клише, био оштећен, јер код свих сто марака у табеку слово „Т“ у речи „ПОШТА“ је оштећено — преломљено по средини. Осим тога, због непрецизне израде, у коси, иза кнежевог увета, налази се бела мрља, неједнаке величине и неправилног облика, са малом црном тачкицом у средини. Постоји још једна типична ознака, по којој се могу разликовати марке првог од другог штампања. Наиме, код сваке марке другог штампања, између горње десне ознаке вредности бројке „2' и спољне оквирне линије постоји, као уметнута и укљештена, мала црна тачка.

И ове марке су штампане у државној штампарији у Београду, у књиготиску. Штампање је обављено у табацима од 100 комада, поређаних у редовима од 10%Х10 комада, као и марке прве накладе. Како се ради о новосастављеној плочи, размак између појединих марака код овог штампања је у окомитом правцу само 2 мм, док је у водоравном остао исти као код првог штампања, и износи 3 мм.

И марке овог новог штампања пуштене су у употребу незупчане. Сам цртеж код другог штампања је мање јасан. Бројке „2" у угловима марака, ознаке франкатурне вредности, често су деформисане и оштећене. Слова у речи „ПАРЕ“, нарочито „П“,

„А“ и „Р“ обично су оштећена и замрљана (види слику!). Боја марака код овог штампања је црна истоветна са оном, са

којом су штампане марке 1873 године. Али, услед белог папира, црна боја — ради контраста, — дошла је више до изражаја, и марке овог другог штампања изгледају изразитије по боји од оних које припадају првом штампању.

_ миране с обе стране

" на једној

Папир је приметно тањи, бољег квалитета од оног на коме су штампане марке прве накладе. Међутим, и у овој наклади испољила се непостојаност у употреби папира. И добављачи, и државна штампарија: а најмање поштанска управа, нису водиле рачуна о томе да се марке штампају на једнообразном папиру. Стога постоје примерци штампани и на танком, шупљикастом папиру, који упија боју и гуму. Код оваких примерака често постоје тзв. пробојни отисци, који су код марака првог штампања сасвим ретки.

Марке су гумиране белом, светлом гумом, која има жућкаст-тон. Често се догађа да су марке, свакако непажњом, гуи с лица и наличја слике.“"Стога што су такви примерци с лица сјајни, код неискусних филателиста одају утисак као да се ради о неком специјалном папиру.

Имао сам прилике да и мавке овог штампања видим зупчане 12:12. За сада се не може ништа поближе рећи да ли су овакви примерци. можда рад“ пробе, или случајна; зупчани у државној штампарији, или су и они приватног порекла. У сваком случају према њима морамо бити крајње обазриви и резервисани.

Ради примитивне израде клишеја и не прецизног штампања, постоје разне особености код ових марака. Већ смо поменули да су поједина слова у речи „ПАРЕ“ код неких примерака сасвим деформисана и оштећена. Исти је случај и са словима у речима „КЊ. СРП. ПОШТА“, као и са оквирним шарама и бројкама, ознакама франкатурне вредности, које су деломично сасвим замрљане.

Као нарочиту реткост Де Смет наводи да су му познати примерци марака са отиском на обема странама. Исто тако он наводи да постоје примерци на којима су страни отисци марака првог штампања, од 1873 године, а на обратној страни другог штампања од 1878 године. Исту ову особеност наводи и Гибонсов каталог, наравно без ознаке вредности.

Свакако да ове марке потичу из маку-