Filatelista

шле на тржиште и међу. _ филателисте. | Марке од 2 паре употребљаване су за франкирање новина. Та намена означена је и" у решењу о штампању марака и у објави о њиховом пуштању у течај. Марке прве накладе обично су поништаване поштанским жиговима било отпремне, било

долазне поште. Због релативно дуге упо-.

требе поништени примерци нису нарочито ретки (види слику). Међутим, примерци другог штампања врло су ретко право, и на пошти употребљени. Поставља се питање: због чега су ове жигосане марке тако ретке, када је познато да су штампане с краја 1878 године, када су, вероватно, и пуштене у употребу, и важиле све до октобра, односно марта 1880 године: Поштански саобраћај у Србији у то доба био се нагло раширио. С друге стране, и књижевни живот, посебно новинарство,

првенствено Пе OCR SUD марке првог штампања, које нису могле да буду утрошене у предвиђеном року. Зато су марке другог штампања врло мало и изузетно, употребљаване на појединим поштама и као такве претстављају велику реткост. Због њихове реткости и потражње, марке другог штампања већином су накнадно жигосане било исправним, било ла-

жним поштанским жиговима. Постоје по-

ништене из тога доба, али су то обично са омота скинути и опрани примерци, и зато без доказне вредности да су заиста прошли кроз пошту и тамо били жигосани. Фамозни послужитељ поштанског одељења Министарства Народне привреде, доцније и писмоноша, Ђорђе Берић, на недозвољен начин долазио је до старих српских поштанских жигова и њима поништа-

развијало се такође врло интензивло. Без мало да није било већег места које није имало и своје новине. Наравно, у томе је предњачио Београд, у коме је тада било око 25 разних новина и часописа. Па ипак марке од 2 паре друге накладе тако се ретко налазе исправно и на пошти употребљене. На целим новинама још није регистровано њихово аутентично постојање. Значи да за то постоје други, специјални разлози. Покушаћемо да испитамо који су то разлози и зашто су марке другог штампања биле тако ретко употребљаване на поштама, а да су примерци, које сусрећемо по трговинама и код скупљача, обично накнадно жигосани, дакле фалсификати. Свакако да су 1873 године биле штампане веће количине марака од 2 паре првог штампања. По званичном решењу требало је да се отштампа до 1,500.000 примерака. Поставља се питање колико их је доиста отштампаног О томе, за сада, немамо никаквих званичних података. Али судећи по томе што су марке биле у течају у времену од 1873—1880 године. отштампана количина свакако да није била мала. До душе за то време од 1873—1878 год. можда је била отштампана још која наклада, да би се попунио одређен број „до 1,500.000 комада“ — како је било одређено првобитним решењем. Пред крај 1878. године поштанској управи изгледало је да неће бити довољно марака од 2 паре,

вао „за услугу“ разне марке, па и оне од 2 паре другог штампања. Тај исти Берић крајем 1889 године изазвао је читаву аферу око есеја и пробних отисака првих марака са ликом краља Александра Обреновића, издање од 3 (15) марта 1890 г. о којој је било'доста речи у ондашњој београдској штампи (подробније види у „Филателисти“ бр. 3 од марта 1941 г.). Доносимо слике вероватно тако поништених марака од 2 паре другог штампања, са оригиналним жигом „МЕЂУЛУЗЈЕ", који у време важности ових марака није постојао, и житом „БЕОГРАД“, који је такође из каснијег времена. Напомињемо да се на овим маракама најчешће налазе оригинални жигови пошта Јагодинске, Брзанске, Ћуприја, Београд, а има и ређих као нпр. Уб, Сараорци и др. '

Треба додати да су и марке од 2 паре фалсификоване. Срећом, фалсификат је врло рђаво израђен и лако се распознаје од оригинала по примитивном изгледу. Фалсификати су рађени у каменотску, на сиво-белом папиру „рђавог квалитета. Штам па је нејасна, а боје изразито црне.

Марке овог.издања биле су,у употреби од 1 (13) јуна 1873 до 31 октобра (12 новембра) 1880 г. Практично њихова употреба престала је много раније, већ ! (13) марта 1880 г., пошто је изменом Закона о поштама од 19 децембра 1879 г. била укинута такса за отпремање новина.

(Наставиће се)