Filatelista

у извор служила.

ла! дејствовали и топлотни и светлосни зраци. Температура се попела на 35:01. После 2 часа било је установљено, да је наступило жутило, које се све више повећавало, у ко-

лико су дуже марке биле изложене зраче-_

њу. Даље, гума, у колико је постојала на маркама, постајала је ломљива. Наступиле су појаве скупљања папира, које су се испољавале на тај начин, што се папир витоперио. |

Као најјаче угрожавање стању марака може се сматрати топлота. Влажан ваздух доводи само папир до набирања и, под извесним околностима, до испупчавања. Ако

а, и то баш тако, да су истовремено.

у особитој мери. Ако

је, осим тога, влажна топлота у атмосфери, у којој успевају ситна жива бића, као плесан и т. д. указује се и на могућност разарања и са те стране. ЛЕТ

На закључку може се рећи, да су светлост, ваздух и топлота најзапажљивији фактори који могу причињавати штету на маркама, и да се недовољно опрезно поступање са _филателистичким вредностима горко свети." 55 =

(Ова излагања тако су очита, јасна и убедљива, да их сваки филателиста треба добро и искрено да схвати и да се њима

користи. о =

Наши уметници графичари

После ослобођења појављује се код нас, ново име сликара и бакроресца поштанских марака — Божидар Коцмут. Еегово име било је ново само за нас, филателисте, јер до тада није радио на поштанским маркама.

Коцмут се родио у Бањалуци 20. ХИ. 1899. Тамо је свршио основну школу и пошао у реалку, коју је наставио и свршио у Загребу, где му је отац, судија, био пре-

мештен. Долазак у Загреб био је за Коц-

мута од пресудног значаја, јер се тамо решио којим ће путем поћи, који ће позив у животу изабрати.

Свршетак 1 светског рата затиче га, као свршеног ђака реалке, у Загребу. Његов таленат у цртању, који се већ у реалци био испољио, довео га је у коло истакнутих омладинаца, који су веровали да ће у новој држави имати пуну слободу и подршку у слободном стварању. Пароле, вешто убачене 1918 године, приликом стварања Југославије, о слободи, братству, једнакости, о једном народу — три племена, о равноправности свих, створила је код омладине убеђење, да ће сва питања сама од себе да се решавају, само кад је земља уједињена. У тако створеној психози Коцмут се уписује на уметничку академију у Загребу, и учи код професора Кризмана.

По завршеној академији у Загребу одлази у Праг и ступа на студије код чувеног професора Швабинског на прашкој академији уметности. Еегови радови већ у то време били су примећени, нарочито, неки портрети у уљу његових прашких другова и познатих личности из прашког уметничког и новинарског друштва. Највеће му је признање било, кад га је професор Швабински, као странца, узео за пример његовим дру-

- БОЖИДАР КОЦМУТ.

говима Чесима, који су заједно с њим студирали на тој академији.

Из Прага се враћа у Загреб са пуно нада и самопоуздања, сматрајући за своју дужност да све своје знање посвети добру своје земље и свог народа. Без средстава за живот, без веза, без помоћи ма са које стране, Коцмут брзо увиђа да се од идеала не може живети. Средина, која се ишчаури-

ла из провинциско-занатеких прилика, потпомогнута страним капиталом, није имала смисла за уметност. Где нема зараде, где се не може преко: ноћи, из руке у руку да заради, за то се нема разумевања.

Али, живети се морало! И Коцмут почиње да се бави примењеном уметношћу;

176