Filatelista

~

"a НИ ИН ea i i IR—iK =

– оџео кобшјаА | Е:

Nešto o beogradskom izdanju maraka У 12 1926 godine

Beogradsko izdanje redovnih franko maraka iz 1926 godine (stare Jugoslavije) proistavlja veoma inleresantan niz za specijalno sabiranje, jer obiluje u nijansama boja, ima više vrsta papira, a i preštampavano je u dva maha: prefiskom doplataka u korist poplavljenih i sa XXXX preko označenih viškova u korist poplavljenih: no osim ovih inteserantnosti, smatram da je vredno spomenuti još jednu varijantu, za koju bi trebalo da se zainferosuju svi specijalni sabirači ovih maraka, — a to je razlika u zupžanju, ili bolje reći, u načinu zupčanja.

'Kod ovog izdanja, naime, treba da razlikujemo po zupžanju dve potpuno različite vrste. Jedno je izdanje oštro zupčano, dok je drugo veoma loše zupčano, fako da deluje na izgled, kao da je papir iglom probadan, jer su kružnice ostale pune, — umesto da ostanu prazna rupice na mostu perforisanja (nemački termin je za ovu vrstu zupčanja »Mangoelhalte Zahnung«). — Ovako loše prozupčane marke su mnogo ređe od oštrog zupčanja (vidi sliku sa loše prozupčanim markama).

Specijalni sabirači maraka Jugoslavije nisu obraćali pažnju na ovu primeinu razliku, jer ma da su one bitne — ni jedan domaći, niti strani katalog se nije pozabavio sa opisom ove vrste maraka odnosno ovog načina zupčanja, Što je znalten propust!

Iz iznetog rasloga mišljenja sam da se marke podele u dve grupe beogradskog izdanja (kao i kasnije preštampanoc sorije |. ZV. »pluserice« i »iskovane«): u grupu »А«, за сепата za oštro zupčanje, i grupu »B«, sa oznakom cena za loše zupčanje.

Sve vrednosti »beogradskog« izdanja postoje sa oba zupčanja (oštro i loše). — Prema stepenu retkosti, — a Što sam ustanovio pTogledajući matorijal od nokoliko stotina hiljada komada iz raznih vrela, — loše zupčane mar= ke su dvaput ređe od oštro zupčanih kod žigosanih komada, dok su kod nežigosanih komada tri do četiri puta ređe od dobro zupčanih maraka.

Sakupljanje maraka sa lošim zupčanjem naročito je interesanino u parovima ili t. zv. »štrajlnama«, jJor kod ovih: komada loše zupčanje dolazi mnogo bolje do izražaja.

Smatram da bi bilo potrebno da svaki naš lilatelista u svojoj zbirci izdvoji kao posebnu soriju dobro (oštro) ı loše zupčane marke, ka-

bilo bi poželjno da i naši katalozi prave гаzliku kod ova dva zupčanja. Verujem да bi tada i inostrani katalozi preuzeli registraciju oba zupčanja, koja se međusobno bilno razlikuju. , ' –

'Kod ovog izdanja,

go bilo u upolrebi, postoje 4—5 raznih štam-

panja, koja se po boji znatno razlikuju. Glavne boje pojedinih vrednosti su sledeće: i 25 para žućkasto- svello~ i tamnozelena 50 para svello- i tamnosmođa | 1 din. ružičasta i karminskocrvena u Više nijansa svello- i crnosiva змо-, зхећо-, ртизко- 1 стпорјама пагапсазја 1 стмепопагапсазја svetlo~ i tamnoljubičasta sivo~ i crnosmeđa sveftlo- ı tamnomaslinasta smpđda u dve nijanse sivoljubičasta (svetla ı tamna) narančastožula ı ма.

2. din. 3 din. 4 din. 5 din. & din. 10 din. 15. din. 20 din. 30 din.

Podružnicamqa i pretplatnicima!

Mole se svi koji nisu plafili dužnu pretplatu da nam odmah pošalju na naš fek. rač.

ko one beogradskog izdanja, tako i one sa 104-T-502 pretiscima (»pluserice« i »iskovane«) — a Ив po Gay TOA ==

5

pošto je isto dosta du-