Filatelista

Hi ПИ

| BeHGTBRHO TIOIHJbaKa намењених за иностранство. Овај свој задатак поштанска марка може најбоље~обавити преко филателиста, путем филателистичког дописивања и размене (са иностранством. Сигуран сам да нећу погрешити, ако тврдим да би, рецимо, једна серија наших поштанских марака у милионском тиражу са одабраним мотивима наших најпопуларнијих летовалишта и одмаралишта индиректно постигла кудикамо већи материјални ефекат (приливом туриста и излетника из иностранства услед пропаганде преко марака са сликама наших природних лепота), него било која пригодна серија у ограниченом тиражу, од кога се незнатан део продаје у иностранству по одређеном курсу, други опет доста незнатан део продаје се нашим филателистима по систему т. зв. „кључ марке“, а највећи део лежи као залиха у депонма и чека на боља времена, када ће се указати могућност за њихов пласман. Баш због тога било би пожељно да се и код нас код будућих емисија првенствено гледа на то да номинале марака буду што ниже и да тираж буде што већи — у најмању руку 300—500.000 комада, за пригодне серије, а по неколико милијона од марака за редовну франкатуру, а као најважније, да се систем т. зв. „кључних марака“ потпуно

С. МАНЖЕЛЕЈ

укине. На показани начин могло би се осигурати знатно веће интересовање за наше марке, које су у иностранству, — у поређењу са маркама других земаља, — прилично популарне.

Снижавањем броја марака с високим номиналама и укидањем система „кључ мара-

__ ка“ постигло би се то, да се оним филате_листима, који се већ мало колебају у саби-

рању наших марака баш због изнетих момената, врати воља, — а што је још много важније да се нашим филателистима омогући, да својим иностраним партнерима могу несметано и благовремено обезбедити нова издања, што је непобитно од велике важности већ и због тога, што ове везе филателиста досижу у најзабитније крајеве земаљске кугле, у којима не постоји никаква филателистичка трговачка мрежа, па ће знатан број иностраних партнера у тим крајевима сазнати за нашу стварност на њима најугоднији начин, путем разних мотива приказаних на поштанским маркама, који на филателисте делују често много јаче и од најбољих чланака објављених преко штампе, а приказану стварност на тим минијатурним сликама, на

поштанским маркама, тешко би могао ико оспорити.

Поништено или непоништено

Да ли треба скупљати марке у поништеном или непоништеном стањуг Изгледа да нема другог питања у подручју филателије, које се данас тако често расправља на састанцима филателиста и у стручној литератури. Игу нашем часопису ово је питање било више пута покретано. И поред тога, враћам се и ја на ову стару, увек актуелну тему, да укажем на неке поставке, са којима се ја не слажем.

У првим годинама развитка филателије скупљано су претежно поништене марке и то из разлога, што се до поништених марака долазило бесплатно или уз минималну новчану накнаду. — Непоништене марке скупљале су се изузетно, и то само оне које се нису могле наћи поништене. Стварање збирки само од непоништених марака почело је много касније, у главном крајем Првог светског рата.

Свака збирка — од поништених или не-

ноништених марака — има својих предности. ·

Расмотримо их, као и узроке, са којих су филателисте у почетку скупљали претежно поништене, а касније се преоријентисали на непоништене марке.

Скупљање поништених марака има ове предности:

1) Поништене марке су, у главном, приступачније и њихова набавка је лакша, јер се извесан део марака добија бесплатно или се могу јевтино набавити. Међутим, код не-

поништених марака треба по правилу платити најмање пуну номиналну вредност. Ради тога једна збирка поништених марака може да се састави уз далеко мање новчане издатке, |

2) Руковање поништеним маркама много је једноставније. Оне се могу налепити у албуме, чиме се постиже много лепши ефекат збирке него ли код непоништених марака, које се, због чувања оригиналне гуме, сврставају у класере. С друге стране, ако се непоништене марке налепе у албум, оштећује се део гуме, на који долази налелница. 3) Поништене марке су више обезбеђене од могућности оштећења, док су непоништене веома осетљиве према влази; често се залепе за албум или класер у коме се чувају, услед чега губе оригиналну гуму, а уједно и своју вредност. Осим тога, постоје марке, нарочито старих издања, које имају дебео слој гуме, на којој се током времена праве пукотине, услед којих се марке могу да поцепају. 4) Код поништених марака отпада брига за испитивање гуме, тј. да ли је она права или лажна, одн. да ли је оригинална или накнадно нанесена.

5) Филателиста, који скупља поништене марке, ужива не само у самим маркама, него и у разним лепим жиговима, којима су оне поништене,