Filatelista
ПРУ O 1 AI 1,
aaa a a aaa a ay
=
no предвиђено да ће се од 1 маја 1866 плаћање поштанских такса вршити у маркама. Тиме се, у ствари, спроводила већ раније донета одлука да и крежевина Србија изда своје поштанске марке. Нешто касније, „Законом о маркама поштанским за писма и новине“ од 31. Х. 1866 овлашћен је Министар унутрашњих послова, под чијом су управом биле и поште, да може доносити ближе одредбе о облику, боји, папиру и висини штампања поштанских марака.
Међутим, испоставило се да је одређен датум, ! мај 1866, од кога је дана требало вршити наплату поштанских такса у маркама, био преурањен, јер се није водило довољно рачуна о потребним припремама око њиховог штампања. До тога дана успело је да се оштампају и пусте у употребу једино марке за новине од ! и 2 паре, док је раслисом Министарства унутрашњих дела од 26. ТУ. 1866 бр. 594 било објављено, „да се таксе поштанске за новине, које су плаћању подлежне, наплаћују од 1 маја у мархама, а остале таксе да се наплаћују у звечећем новцу и у будуће, док марке не буду готове“ ·
Како су прве марке за новине слабо и неуспело израђене у ондашњој „Правитељственој књигопечатњи, одустало се од
љена, постају шире, Лик кнеза Михаила верно је репродукован. Погођен је и његов специфично благ и болећив израз лица и очију. Са унутрашње стране медаљон је уоквирен са 77 белих неједнаких тачкица. Више медаљона је бела, у лук савијена трака са натписом „К. СРБСКА ПОШТА“. У сва 4 угла налазе се мали квадратићи са беno уцртаним бројкама, ознакама вредности. Остали простор испуњен је разним шарама, линијама и украсима. Прво су биле издате вредности од 10, 20 и 40, а касније и од Ги 2 паре. _
28 маја 1868 био је убијен кнез Михаило. (тога трећа марка с новим цртежем носи лик младог владаоца кнеза Милана Обреновића. Као и за марке са ликом кнеза Ми- · хаила, нацрти и израда клишеја за нове марке израђени су у Бечу. Тамо је основни кли-
_ше, матрицу, изрезао у челику проф. Карл
фон Радоницки, где су били изливени и клишеји за штампање марака, па, по свој прилици, и ако о томе још увек нема никаквих званичних података, оштампана и прва наклада марака са ликом кнеза Милана. Као и код прва два цртежа, и ове марке су 06лика усправног правоугаоника. У средишту је кнежев лик у профилу окренутом на лево, у медаљону уоквиреном белом линијом; да-
штампања редовних франко марака, чија је припрема била у току. Стога је одлучено да се прве франко марке штампају у Бечу, у Дворској и државној штампарији. Кад су
марке биле израђене и приспеле у Србију,
одмах су разаслате поштама. Тада је пре-
стао да важи поменути распис Министарства |
унутр. дела бр. 594 и одлучено да ће се „такса за писма и остала пошиљања (осим штафета), која се у напред плаћала буду, плаћати у маркама од првог месеца јулија, сходно тачки 5 Наставленија поштанског од 13. ТУ. 1866.“ ОН. бр. 488.
Цртеж за прве франко марке израђен је у Бечу од непознатог аутора. Док је код првих марака за новине грб кнежевине заузео средишно место, код првих франко марака то место заузео је лик кнеза Михаила, израђен у профилу окренутом на лево. Основа медаљона са ликом до половине је само 060јена, док је друга половина избраздана белим, често испрекиданим линијама разне дебљине. Испод кнежевог врата те су: линије уске, да постепено, идући средишту меда-
кле, не више белим тачкицама, перлама. Изнад лика налази се полукружно. савијена трака с натписом од белих слова А ТО= ШТА“, з испод лика такође полукружно савијена трака.са натписом „ПАРА“. У сва четири угла уцртани су обојени квадратићи са белим бројкама, ознакама франкатур“ вредности марке. Квадратиће међусобно спајају оквири од уплетене шаре у облику ланца, оивичене правим белим линијама. Простор на коме лежи медаљон с кнежевим ликом састављен је од минијатурних белих квадратића, са обојеним тачкицама у средини који, међутим, услед излизаности појединих клишеја, личе на неправилне беле мрље или цртице. У овом цртежу штампане су, у више наврата, вредности од |, 10, 15, 20, 25, 35 и 50 пара, које су биле пуштене у употребу, ! јула 1869.
Изменама н допунама Закона о поштама од 28. Х. 1871! повећана је такса за отлрему повина и часописа од 1 на 2 паре за сваки омот до 10' драма (82 грама) тежине, а за сваких даљих 5 драма уместо ! на 2
„