Filatelista

duhovne veze koje vezuju Nacije. Ona je jedna manifestacija misli našeg vremena. Danas ljudi gledaju preko uskog kruga svojih granica i traže vrednosti koje se zajednički dele. Marka, glasnik mira, daje

ДРАГАН НОВАК |

kroz sliku svoj skromni doprinos ostvarčnju ovih težnja.

Ргеуса 17 „топ Роза“ рг. 2 та 1953 годти.

О неким проблемима рада у Савезним организацијама

У свим друштвима с великим бројем чланова актуелан је проблем, како да се изгради систематски и интензивнији филателистички рад. Чланство је и сувише разнолико: Уз одрасле налазе се омладинци, уз старије филателисте и почетници. Сви се они деле на генералне и специјалне сабираче, на тематичаре, сабираче класичних или новијих марака итд. У Загребу учињен је покушај решења на тај начин. што су основана посебна друштва омладинаца, сабирача класичних марака, Словеније и тематичара. Доследније се то није могло про_вести због веза, које велики део чланова везују за њихово старо друштво, које они Нису хтели напуштати и прелазити у нова друштва,

Савез филателистичких друштава за град Берлин решио је тај проблем на много згод_нији и обухватнији начин. Прошле године примила је годишња скупштина закључак, да се, не дирајући у постојећа друштва, унутар савеза оснују т.зв. радне заједнице (АтрензветејпзсћаНеп) за поједина подручја сабирања. Данас већ ради много таквих радних заједница иако постоје од раније специјална друштва, као нлр. друштво сабирача целина, друштво сабирача марака зрачне поште, друштво тематичара, друштво за истраживање и историју државних и приватних марака итд. Чланбви једне радне гаједнице присуствују, ајсим састанцима у својим друштвима, и посебНИМ састанцима заједнице. Уз лични контакт форсира се и писмена измена мисли и жеља. Држим да је таква форма диференцијације организованих филателиста према подручју сабирања врло добра. Она не ди-. ра у структуру друштва, а омогућава 'интензиван рад и одгој, а и зближава чланове из разних друштава с истим подручјем сабирања. Предавања, која се држе у радној заједници, интересују све присутне. Да имају користи од' таквих заједница и органи-_ зовани филателисти изван Берлина, могу и Они постати чланови. Јаче заједнице издају

и своје билтене с потребним упутима и о- ,

бавештењима.

У нас се констатује у свим савезима знат10 опадање интереса за филателистички рад. Не осећа се да савезне управе предузимају одговарајуће мере, да сузбијају то

опадање, које се не манифестује само у јачем проценту иступања, већ и у слабом посећивању друштвених састанака. Добро би било, да.управе Савеза филателиста. Југославије, републичких савеза и појединих друштава проуче проблематику филатели-

стичког рада и предузму потребне мере. +

„У свим републичким савезима бира се у савезну управу и известан број чланова из организација изван седишта савезне управе. По правилу су ти одборници посве равноправни с одборницима из седишта управе. У пракси, међутим, нема начина да им се омогући пуна сарадња на савезним пословима. Савези, а ни подружнице немају средстава да плаћају путне трошкове тих чланова за долазак на седнице, а осим тога, ти одборници немају ни времена да долазе на седнице због једног или два сата трајања рада на седници. Због тога одборнике изван седишта савеза виђамо на седницама само кад их пут случајно нанесе у седиште савеза, и на годишњим скупштинама, уколико су делегати своје подружнице.

И у старом предратном југословенском савезу постојао је исти проблем. Одборници изван Београда нису могли редовно учествовати у решавању послова. Међутим, савезна управа је била уочила недостатке и штетне последице такве праксе и нашла добро решење. По свим предметима дневног реда једне седнице, по којима је обављено гласање и донесен закључак, добили су одборници изван Београда према записнику формулисане предлоге закључака са гласовницом. До истека рока за одговор са гласањем донесени закључак на седници није био извршан. По истеку рока и приспећу гласовница прибројавали су се већ даним гласовима и гласови одборника из покрајина и у записнику седнице констатован коначан“ резултат гласања и да ли је дотични предлог примљен или одбачен. Једино, у изузетно хитним случајевима могао. је београдски кворум донети извршни закључак. Та процедура значила је за савезни секретаријат нешто мало више посла, али је у принципијелном погледу значила много, јер је претстављала поштовање равноправности свих чланова савезне управе и њи-