Filatelista

пригодни жигови имају употребљавати У црној боји, сем у изузетним случајевима. Можда можемо и помоћу тога да објаснимо зашто је целог дана рада експозитура поште употребљавала црни жиг придржавајући се прописа Главне дирекције П.'Л.Л. па тек после, на ургирање Есперантиста, променила ту боју у зелену. Али зашто је онда Ф.С.Х. про-

Брана Новаковић

давао и даље свој „Фамозни црни“ жиг и зашто тај жиг није збиља био црниг

То су чињенице које тешко терете Ф.С.Х. и шкоде његовом угледу, који он ужива код нас и у свету. Таких манипулисања са пригодним жиговима треба и мора да нестане из аматерске филателије у нашој Социјалистичкој домовини.

Филателија у Тузли

Кратак преглед филателистичког живота у Тузли

Тузла. Пролеће 1953.

Тузла, срце земље, индустриски базен, град који се развија, расте; за непуну деценију удвостручио се... А и филателија у овом индустриском цен-

тру постоји — напредује. Има подружницу Савеза филателиста Босне и Херцеговине. o

Мало историје...

Било је то доба после окупације, преданексионо, анексионо, Сабора, Кочића, Грђића, „Отаџбине“, Принципа, Видовдана 1914...

Зачмала и запуштена турска провин-

"ција, — као и трошно турско царство, Санџак Босна, у којој су бегови пљачкали рају и водили осионе буне против султана, а у којој је и раја устајала против бегова — од Пецијине Крајине и Змијања, до херцеговачких гудура. А после тога, дошли су мисионари и „културтрегери“, надајући се да ће ту наћи изврсно тле за семе аустро-угарске експанзије. И борба је одмах почела... У њу су ступали и тек настали први интелектуалци — домороци, и набујали млади грађански сталеж, и онај дивни кочићевски сељак, Давид Штрбац, и омла-

дина — увек револуционарна „Млада Босна“... А филателијаг... Она се тада тек ра-

ђала; она је дошла с аустриским „куферашима“. Редак је био син ове земље. да је био филателист!... А Босна је имала лепе марке, само или без свог имена- или с именом на. туђинском језику... Млада и јака културно-просветна друштва, која су „наједала животне жиле царству“, — као „Просвјета“, сакупљала су марке трудом својих чланова-помагача и продавала их... Био је то узгредан приход, који су чланови стварали као од шале, али не и суви-

шан... И „куфераши“ су долазили и одлазили и односили далеко босанску марку...

нуо:

Данас је у Босни босанска марка ретка, ређа него ли многе друге!... На изложби у Сарајеву, пре три године. ми смо се о томе осведочили; баш ту, у срцу Босне. Стара Босна била је заступљена једном мршавом збирком, или боље, збирчицом њених марака... На то би какав стари хаџо босански (само кад би знао шта је то филателија) одхук„Судбина!“... Међу првима.

1918 године рађа се наш први стручни часопис. Тај првенац био је „Балкан, а већ 1919 године Хрватско филателистичко друштво издаје свог „Филателисту“. — Исте године ствара се у Босни прва подружница ХФД — у Сарајеву, а већ 30 августа исте године и у Тузли конституира друга подружница по реду У Босни... Не треба сметнути с ума да је то било пре него што се појавио клуб у Земуну, Београду и др. — А оснивачи; Пар „куфераша“ и један домородац трговац. Од њих неки одлазе трајно, неки остају... Шест година „Филателиста“ држи на насловној страни име подружнице у Тузли, — и њен је орган. 1925 године умире претседник подружнице Др. Виктор Јанкијевић, Пољак, који је дошао и остао овде за навек Био је један од најстаријих, првих филателиста Босне... Губимо податке о подружници; она се гаси... Филателисти даље живе неорганизовани.

Рат.

Дошао је рат... Окупација... Устанак... Широм Босне пламти неугасиви пламен устанка: Чича Романијски, Вељко Курјак, Шоша, Шолаја... У Тузли ни помена о филателистичкој организацији, али има филателиста: Др. Дојч Трбарић, Др. А. Мехмедагић, Др. Бадер... Многи су страдали од окупатора, многи су дали животе за слободу земље: Коларићи, Дојчови, Рознер, Рукенштајнови... 164