Filatelista

Ovo ćemo najbolje videti iz sledećeg. prikaza' | Za 10 godina izdato je poštonskih maraka u Evropi:

1) Rusija 768 kom. u vrednosti od 39.5230.—K din. 2) Rumunija GIOJNAVA JJ A = => 19.920.3) Mađarska GT JI; i 5 19.8604) Nemačka (sa Berlinom) 556 0 5, 55 => 23.400 — „,, 5) Nemačka — Istočna Z. 49 „ „ 5 „ 29.0006) Jugoslavija (bez Z/„B”) 4600 3 ту 3 26.640.— ,, т) Belgija 463. , ,„ 5 „> 21.680— j,, 8) Сећочјоуаска 442, |, => 5 11.400.— „ 9) Bugarska 425 МЕ нат - + 8.080— ., 10) Francuska 407, _»„ > -5 7.960za isto vreme izdale su majmanje komada:

1) Gibraltar | 14 kom. u vrednosti od 1.600.— din. 2) Irska i 27 » » » » 560.— 2 3) Malta УБ 00005, 57 1 2.560.4) Andora 40 „ |» 53 5 760.— ,, 5) Engleska 46: 575 > > 5.160.6) Danska ! БИ У 5 » 7 1.400— „, 7) Island 65 о ~ = : 4.920.— ,, 8) Švedska | VO BON e 1 И 2.360— „ 9) Могуезка 110 а и. 5 2.000.— „,, 10) Španija А | = > => 7: 4440——

Iz prikazanih podataka vidimo da sku- 3) Čehoslovačka 18— ,„ pljači prvih 10 zemalja imaju dosta po- 4) Andora ' 19.teškoća da nabave sve emisije izdate za 5) Bugarska 19.10 godina, jer bi im zato trebalo 206.860.— 6) Danska 19dinara, a za svih 38 država Evrope za isti 7) Finska | 19.—m ., period potrebno bi im bilo (za 9730 koma-– 8) Francuska 19да тагака) 375.000— dinara! 9) Norveška 20—

Istina, mali je broj onih skupljača koji 10) Irska 21.—0 ,„ skupljaju sve marke Bvrope neponištene, 11) San Marino 28— ,

ali je Još manji broj onih koji mogu da plate gornji iznos za novitete proteklih 10 godina!

Pitamo se šta da se radi? Da li se emisiona politika može menjati i na koji паČin?! Odgovor nije lak — jer se sukobljavaju razni interesi, gde većinom prevagnu ne-

'filatelistički interesi tj. interesi države ko-

ja emituje marke, a filatelisti su samo izvršioci postavljenog zadatka. Тако је emisiona politika izvesne zemlje u suprotnosti sa interesima filatelije, ipak posledice nezdrave emisione politike se ne mogu odmah zapaziti, ali redovno, kad se zapaze, već je kasno i učinjena greška se ne može lako popraviti.

Da bismo mogli protumačiti bolje i onima koji se nisu do sada bavili sa problematikom „nezdrave emisione politike pojedinih poštanskih uprava, potrebno je još da se osvrnemo na prikaz, čije su marke u Evropi najjeftinije, a koje zemlje izdaju najskuplje poštanske marke. Do ovo= ga ćemo doći, ako ukupnu tržnu vrednost podelimo sa brojem izdatih maraka.

Interesantno je da vidimo kolika je cena u dinarima za 1 komad (u proseku) od maraka izdatih u Evropi u toku proteklih 10 godina:

Najjeftinije su: 1) Austrija 13.— din. 2) Italija 14.— „

Najskuplje su:

1) Engleska 126— din. 2) Gibraltar 114.—

3) Malta 13.—

4) Trst — Zona „A” 69—

5) Island 67—

6) Jugoslavija — Zona „B” 66— . т) Istočna Nemačka 62— ., 8) Jugoslavija 57—

9) Lihtenštajn 55.10) Sarsko područje 5311) Rusija — SSSR 52— ,„

Piltatelisti ne ulaze u ispitivanje razloga, zbog kojih je došlo do formiranja tržišnih cena; međutim, to je važan privredni problem za zemlje, koje emituju marke, i jedino su ovi razlozi odlučujući za dalju sudbinu izvesnog područja maraka, tj. da li će dotično područje i dalje ostati interesantno za svetsku filateliju ili će nastupiti vremenom izvesna dekadencija! Svaki će filatelista, pre nego što Otpočne sakupljati izvesno područje, da se informiše o tome, da li se lako može doći do tih maraka, da li je dotična zemlja u pogledu emisione politike solidna i da li se marke dotične teritorije smatraju među filatelistima solidnim — i kakvo je kretanje cena tih maraka na spetskom. t7Tžištu. Namerno sam naglasio na svetskom, jer se unutrašnje tržište može na razne načine veštački održavati (sistemom +tzV.

198