Filatelista

# социјалног ропетва н Које су победоносно завршене социјалистичком револупијом, почеле још тада са Првим српским устанKOM...“ „и баш због тога што је проживела ову другу, социјалистичку револуцију, наша генерација може најбоље да сагледа и осети

· величину догађаја које данас славимо. Бањица и Јајинци ке помрачују већ обасјавају (својом светлошћу јунаштво на коље набијених „Влаха“ од Ташмајдана до Стамбол=

Инж. Ал. Ј. Петровић

Поштанска служба за

За време турске владавине на територији Београдског пашалука постојала је весничка служба, за пренос писама између Порте и београдског везира и између овога и управника суседних турских вилајета.

Пренос поште вршили су татари (који су се тако звали не по народности, већ по завимању), а њих су пратили сурупије и сензи: ови су се смењивали од мензулане до мензулане, а татари су ишли до границе пашалука или, ако су носили какву важну пошту, скроз до Цариграда. Татари су били већином Турци. Пренос поште вршен је на коњима. Са татарима су могли путовати и државни (службеници, па и приватна лица по одобрењу паше.

Сем турских татара преносили су пошту преко Београдског пашалука и аустриски татари, који су такође већином били Турци, а пошту из Беча преузимали у Београду. И они су путовали истим путем и на исти начин, као и турски, користећи успутне мензулане. Главна саобраћајна артерија пр>ко Балканског полуострва био је „Цариградски друм“, који је везивао преко Београда Запад са Цариградом и кроз Београдски пашалух ишао преко Гроцке—Колара—Хасан-пашине Паланке—Баточине—Бапрдана — ЈагодинеЋуприје—Параћина—Ражња— Алексинца ка Нишу—Пироту и даље. Дуж Цариградског друма биле су успостављене станице за промену коња и за одмор и онабдевање преносилаца поште и путника. Те су се станице звале мензулане. Оне су биле постављане у важнијим местима, на растојању од десетиву сати, односно на 50 до 60 километара. М. Петровић у 1 делу „Финансије и установе обновљене Србије“ наводи да су у Београдоком пашалуку биле свега три мензулаце: у Београду, Паланци и Јагодини. (Све три су биле издаване под закуп и са закупником је склапан уговор, да узек мора имати довољан број добрих и издржљивих јахаћих коња, Београдски закупник морао је свагда имати по 60, а паланачки и јагодински по

капије. Кадињача пружа руку и Засавици # Љубићу. Према Ћеле-кули са 900 узиданих глава стоји Бубањ са десет хиљада стрељаних родољуба. Ми, који смо у сељачком сину и раднику Титу нашли свога вођу, најбоље схватамо оно доба које је у марвеном трговцу и хајдуку Карађорђу имало свог смелог војсковођу, у Проти Матеји дипломату и законодавца, а у манастирском ђаку и војводском писару Вуку културног препородитеља — револуционара...“

време Првог устанка

40 коња, а сем тога сву коњску опрему и опрему за пренос поште, Сав издатак на издржавање мензулана у Београдском пашалуку падао је на терет покореног српског народа.

Татари су преносили (само дрљавну, службену пошту и новчане пошиљке. Приватна лица су се могла служити за своје потребе или сахијама (који су преносили приватна писма за награду по слободној погодби и на веће даљине — чак и до Скопља и Битоља, и прелазили цеопут пешице) — или путницима намерницима и кирипијама.

Не зна се да ли су постојале у то време мензулане и ван Цариградског друма. Али, с обзиром на то да је вођена врло слаба преписка са сразмерно малим бројем претставника власти у унутрашњости пашалука и да нема апсолутно никаква помена о постојању мензулана по унутрашњости, може се са сигурношћу тврдити да их није ни било, а ако би их баш и било у неким већим местима, оне су могле бити само од врло малог значаја, да нису биле вредпе ни помена. Писма за места ван Цариградског друма насили су суруџије, војници или други пашини службеници, који су добро познавали терен, па су користили стазе и богазе кроз шуме и пусте пределе, те најкраћим путем одлазили у опредељена места.

Ето таква је била организација преноса поште 'у Београдском пашалуку у времену, кад је букнуо Први устанак под Карађорђем. Устаници су тада нападали на све што је било турско; рушили су и палили турске ханове, чардаке и др. па ако су по унутрашњости постојале и мензулане, свакако би и њих уништавали, да би утрли сваки траг турске власти.

Међутим, 'мензулане на Цариградском друму нису биле уништене. Оне су.и даље биле коришћене, иако много слабије него ли пре устанка. Потпуно је вероватно да у то време, сем Цариградским друмом, у другим правцима, преко ослобођених крајева