Filatelista

ape Mila o ala PELEN

HINEO LEDBRBBR -

Poštanska služba i zvaničnih izdanja

Kao i u celom filatelističkom svetu, marke Izraela nalaze dosta interesenta i u našoj zemlji; stoga će biti zanimljivo upoznati naše filateliste i sa jednim u Jugoslaviji, a i u drugim zemljama, пероznatim faktom, da je pre zvaničnog izdanja maraka država Izrael. u postajanju, imala i meka provizorna izdamja. Ovaj реriod, kad su izdavane te provizorne maTke, bio je kratak, ali bujan po interese filatelista u Palestini, po obilju materijala” i po velikom interesu za te provizorije, koji još ni damas nije ni najmanje popustio, — naprotiv, koji se proširio ı na inostranstvo, te izazvao, naročito u Americi i Švajcarskoj, najveće im iteresovanje, рко= uzročivši i opšte povećanje cena ovih хаnimljivih istorijsko-filatelističkih objekata.

U godini 1947 donose Ujedinjene Nacije zaključak o stvaranju jedne jevrejske i jedne arapske države u Palestini, na dotadanjem mandatskom području, kojim su upravljali Rimglezi od svršetka Prvog svetskog rata..— 13 aprila 1948 mandatska vlast objavljuje službeno da ukida svaku poštansku službu, — makar da se nije striktno respektovao taj datum.

Pisma koja od toga dana odlaze u inostranstvo, ba sve do meseca juna te 50dine, pošte u inostranstvu ne dostavljaju adresatima fih pošiljaka, nego ih vraćaju u Palestinu pošiljaocima. Mnogi Jevreji i jevrejske međunardne organizacije širom sveta vrše svoja dopisivanja putem Јеуrejske agencije (JEWISH AGENCYN), putem turističke agencije PRL/POURS, a iz Amerike preko avionskog saobraćajnog društva C. S. ATRL.INRS NEW YORK ТУРВА. адгегоуапа па КРЕТ МАТ, ОВЕЈсв пи Наш. = Haifanska stanica za Dprimanje pisama iz Amerike prestaje s radom 929 juna, кад је мес u punom Jeku vršena poštanska služba ministarstva DOšta novostvorene države Izrael. — 15 maja 1948. proklamovana je država Izrael na svečanoj sednici provizorne vlade u Jeruза тил.

Како је napred rečeno, mandatska vlast, očigledno da stvori poteškoće novo= stvorenoj dižavi, ukida svaku poštansku službu već 13 amrila i tako nastoji да spreči svaki kontakt između gradova, sela i naselja u zemlji i stvori pometnju i razne saobraćaine teškoće, Nove vlasti i patriotski pojedinci brzo se snalaze u tom saobraćajnom bezvlašću i počinju organizovati poštansku službu. Usled topografskih i drugih, a uglavnom jevrejsko=arap= skim ratom izazvanih poteškoća, ta po-

marke Izraela pre od 16 maja 1948

štanska služba poprima razne i nesiste- ” matske oblike, te svaki kraj, Đrema sVoOjim prilikama, uredi poštanski saobraćaj:

ЗАКЕР (СМУАТ) Џ Саше, с рјатиskom, jedva: pristupačnom kraju zemlje, uspostavlja kontakt s ostalim krajevima preko: stare jevrejske kolonije ROŠ PINA, te na brzinu štampa marke običnim safedskim, starinskim strojem za štampanje verskih knjiga. Zbog nedostatka markira= nog papira, tamošnji mestni komitet nalazi u nekoj papirnici veću količinu plavkastih koverata, te ih naopačke (s umiutarnje strane) preštampava imenom mesta i cenom. Marke se seku i njima se frankiraju pisma, koja se bojnim kolima, kroz obostrane. ratne linije. prevoze u Haifu, a odatle dalje, gde su umućena. Naklada tih maraka nije poznata, ali je vrlo malena, te se pisma, frankirana tim: markama, prodaju danas komad po 380 funti i skuplje. Veličina marke nešto malo prelazi dimenzije današnjih jugoslovenskih maraka u tečaju, Gumeni žig, kojim su ŽigoOsana ta pisma između aprila i 16 maja, ima normalan okrugao oblik, a boja je cervenkasta.

NAHARIJA. pored mora, između libanske granice i Haite, potpuno je, u to vreme, izolovana tačka, okružena sa svih strana arapskim naseljima i izvrgnuta stalnim napadima arapskih gerilaca. Veliko napredno naselje, upravo je jedan vrtni grad i morsko kupalište, nema mogućnosti izdavanja nekih svojih provizornih maraka, pri izbijanju meprijateljstava sa Avapima i prestajanju mandatske pošte. Pisma iz Naharije se žigošu duguljastim gumenim Žžigom, u kome se tvrdi da роšiljka putuje mofornim brodom u Haifu, a odande da se uputi dalje za gde je aагевоуапа. Тај дмешјазн žig služi nmekoliko desetaka dana, da ga. posle пазједе naharijiske marke u nekoliko boja i vrednosti, u posve jednostavnoj i skoro neukusnoj štampi. Tu se već pojavljuje tenden= cija filatelističke špekulacije utoliko, Što se te marke izdaju i u obliku blokova. Inače su i provizorije toga mesta sečeme, a ne perforisane.

Prva, pre 80 godina osnovana kolonija, a. danas veliko i napredno. mesto RIŠON БЕСТОМ (Prva u Cionu) štampa u blokovima po 20 maraka svoje prve marke. Slika prikazuje borca s puškom i zavitlanom zastavom. Marke ба pismima dobijaju žig mestne pošte.: Pisma se prenose autobusima za opći saobraćaj. Postoji sa-

” mo jedna marka od 10 milima. Marke su