Filatelista

штанеку конвенцију у Задру 25 маја 1871 г. по н. к., која је ступила на сна-

гу тек 29 јануара 1878 г. по н. к. тј. на- |

кон овјере и потписа од стране министра двора и иностраних послова АустроУгарске у Бечу.

У међувремену од потписа ове конвенције у Задру до њеног ступања на снагу тј. од маја 1871 до априла 1873 г. размјена- поштанских пошиљака са иностранством вршена је између Цетиња и Котора на начин, што је сву пошту за Црну Гору примао у Котору Петар Рамадановић, црногорски агент, на кога је била и адресирана, и отпремао је у запечаћеним омотима или кесама, према количини и обиму пошиљака, по сталном поштоноши на Цетиње Јовану Пиперу, угледном трговцу, који је пошту распоређивао и испоручивао примаоцима. Пошту пак из Црне Горе за АустроУгарску и даље преко ње отпремао је Пипер агенту Рамадановићу у Котор на исти начин, а овај је исту предавао на даљу отпрему пошти Котор, — плаћајући прописане поштанске таксе.

Редовна поштанска служба у Црној Тори, и ако без сопствених поштанских марака, уведена је априла мјесеца 1873 г. тј. након ступања у живот пом. поштанске конвенције закључене са Аустро-Угтарском у Задру 1871 г.

Прве поштанске марке Црне Горе пуштене су у течај 1 маја 1874 г. пон. к. Овог дана употребљени су, такође први пух, поштански жигови и остали поштански реквизити, те је на тај начин и од тога дана поштанска служба у Црној Гори уређена и унапријеђена, управо подигнута је на савременији степен. Овом чину дат је свечан карактер и присуствовало му је све цетињско чиновништво, а са аустриске стране Перо Суботић, инструктор и организатор поштанске службе у Црној Гори, и Куриналди, директор далматинских пошта. кога је кнез Никола, уважавајући му рад и заслуге за склапање поштанске конвенције са Аустро-Угарском, одликовао командиром крста Данилова реда за независност.

Од 1 маја 1874 г. по н. к. пренос поштанских пошиљака на линији Цетиње = Котор вршен је пјешаком (коњовођом) три пута седмично у оба правца, а пренос пакетске и аманетне поште вршен је на исти начин једанпут седмично. Такса за обична писма износила је: за округ. котарски до 15 грама тежине 5 новчића, за Аустро-Утарску. Њемачку и Србију по 9 новчића, за Турску и Русију по 17 новчића; за све друге државе одређено је да се наплаћује по 2 повчића више него што износи такса за писма која се шаљу из Аустрије за стране земље, Управа пошта Црне Горе издала је више серија поштанских марака и других вредносница:

1 издање марака 1874 г. од 2, 3, 5, 7, 10, 15 и 25 новчића.

П Издање марака 1893 г. за прославу штампарије 1493—1893: све марке издања 1874 г. с претисцима; коверте од 5, Т и 10 новчића; дописне карте од 2, 2+2, 8, 3--3 новч. - ~

ПТ издање марака 1896 г. за прославу

200 годишњице династије Петровић-Његтош (1696—1896): марке од 1, 2, 3, 5, 10,

15, 20, 25, 30 и 50 новч., 1 и 2 фиорина;

коверте од 5 и 10 новч.; затворене дописнице од 5 и 10 новчића; дописне карте од 2, 22, 5, 5+5 новчића; завоји од 2 и 3 новч.

ТУ издање 1895 г.: таксене (порто) марке од 1, 2, 3, 5, 10, 20, 30 и 50 новчића.

М издање 1894—1898 г.: марке од 1, 2, 3, 5, 7, 10, 15, 20, 25, 30, 50 новчића, 1 и 2 фиор.; коверте од 5, 7 и 10 новчића; затворене дописне карте од 3,5, 7 и 10 новчића; отворене дописне карте од 2, 2--2, 5, 5+5 новчића; завоји од 2 и 3 новчића; марке за потврду пријема А. Р. од 10 новчића; спроводни листови од 5 новчића.

МТ издање 1902 г.: марке од 1, 2, 5, 10, 25 и 50 хелера, 1, 2 и 5 круна; порто марке од 5, 10, 25 и 50 хелера и од 1 круне; марке А. Р. од 25 хелера; затворене дописнице од 10 и 25 хелера; отворене дописнице од 5, 55, 10 и 10+10 хелера; коверте од 10 и 25 хелера; завоји од 5 и 10 хелера; спроводни листови од 10 хелера.

У издање 1905 г. о проглашењу устава: на маркама и вредносницама УТ издања с утиснутим натписом „Сопа иНоп — Никољдан — 1905“. 5

МШЛ издање 1907 г.: марке од 1, 2,15, 10, 15, 20, 25, 35 и 50 пара, 1, ги 5 круна; порто марке од 5, 10, 25 и 50 пара; марке

"А. Р. од 25 пара; отворене дописне карте

од 5, 5--5, 10 и 10+10 пара; затворене дописне карте од 10 и 25 пара; завоји од 5 и 10 пара; коверте од 10 и 25 пара.

ТХ издање 1910 г. о обнови краљевине и прославе 50 годишњице владавине и златног пира краља Николе: марке од 1, 2, 5, 10, 20, 30 и 50 пара, 1,2 и 5 перпера.

Х издање 1913 г.: франко марке од 1, 2, 5, 10, 15, 20, 25, 35 и 50 пара. 1, ги 5 перпера; порто марке од 5, 10, 25 и 50 пара; марке за повратни рецепис од 25 пара и остале вредноснице као код ранијег издања.

Послије пада Црне горе у 1 свјетском рату црногорска влада, онда настањена У Бордоу, у Француској, употребљавала је, за кратко вријеме, француске поштанске марке са претиском „5. Р. ди М. Вогдеацх“ (поштанска служба Црне Горе — Бордо). ji

—

115