Filatelista

тло имати онолико кметова колико има угледних људи и колико има угледних породица. 5 Se _ Ради решавања, важнијих питања кне-

зови су сазивали кнежинске скупштине :

и сеоске зборове. 3

Када су Београдским пашалуком, после убиства Хаџми-Мустафа паше 1801 године, завладале злогласне дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед-ага, почео је крвави терор, прогон кнезова и уништавање кнежинске управе. Дахије су, преко стојих муселима, субаша и кабадахија, људима судили и пресуђивали по својој вољи, људе су били и убијали, отимали имања, коње и оружје. Терор је чинио главно обележје њихове управе и главно сретство у организовању и одржавању њихове власти. ;

Дахије су нарочито били огорчени на Србе. због њиховог учешћа у редовима Хами-Мустафа-пашиних одреда за време борби: против јаничара прогнаних из Београдског пашалука и Џазван Оглуа из Видина. Они су чекали само погодан

_тренутак и повод да почну са сечом најугледнијих људи у народу, кнезова, како би потпуно уништили сваку могућност организовања устанка или побуна. Ухваћено писмо кнеза Алексе Ненадовића аустријском мајору Митесеру у Земуну, у коме га је молио да му помогне око набавке оружја и муниције ради одбране од јаничарског зулума, дахије су искористиле и још више појачале крвави терор. И док се Карађорђе

8 новембра 1803 године са најпознатијим људима Букуље, Венчаца и Космаја ·

на једној свадби у Орашцу договарао о устанку, јаничарски зликовци Мехмед Кафемија и Кара Хусеин, са две стотине крволочних јаничара, попалише и опљачкаше неколико села у београдској нахији и прогласише се кабадахијама.

А 15 јануара 1804 године" после поноћи из београдске тврђаве, по највећој хладноћи, дахиски гласници однесоше поруке на све стране пашалука, у којима дахије дају налог муселимима и субашама да сваки убије свога кнеза и његову главу пошаље у Београд, а као награду за то да ће добити спахијска имања и паре.

У том покољу кнезова животе на првом месту најугледнији међу њима: кнез Алекса Ненадовић, кнез Илија Бирчанин, Хаџи Ђера и мноти други.

Јаничарски покољ имао је супротно дејство него што су дахије очекивали. Уместо страха, појачао се отпор наро-

изгубили су

да. Дахије нису успеле да заплаше срп-

ски народ. Побуна против дахија је све више бујала. Преко ноћи су ницале хај-

Шетнаестог фебруара 1804 године у

· „Марићевића Јарузи“ одржана је исто-

риска скушштина, на којој се говорило о турским зулумима и о потреби дизања устанка. На истој скупштини је од-

"лучено да се диже устанак, а за вођу

устанка изабран је Карађорђе.

— „Хоћемо лиг“ упитао је Карађорђе окупљени народ.

— „Хоћемо“, једнодушно су одговорили устаници.

Тако је почео Први српски. устанак. Тако је почела борба српског народа за ослобођење од вековног турског ропства. За неколико недеља народ је очи- ' стио земљу од Турака и потерао дахије и њихове јаничаре у неколико утврђених градова. .

Дуго би било описивати даљи развој

устанка, поједине борбе и битке у који-

ма су показивана чувена јунаштва и вештина, којом је народ савлађивао далеко надмоћнијег непријатеља од себе.

Први српски устанак није избио ни случајно ни изненада, јер је српски народ, одувек био непомирљив да са каквом окупацијом и поробљавањем, деценијама пре овог устанка дизао буне и одлазио у хајдуке. У тим борбама учили су се и васпитавали српски сељаци за коначан обрачун и стицали такве политичке и економске тековине на којима су могли да покрену и носе револуцију. у

Чињеница, да Џрви српски устанак претставља крај српског средњег и почетак новог века и да је он задао уда-

" рац феудалном систему и националном

ропству и отворио путеве грађанском друштву у том делу турске царевине, одређује и његов велики значај и његово место у историји српског народа. Почео у време када су капиталистички односи у свету већ били увелико поодмакли и када су се нагло развијале производне саге. Први српски устанак није се могао сврстати у средњовековне побуне сељака кметова, пошто се у њему сељаци нису више борили за старе правице или само против појачане феудалне експлоатације, већ су на првом кораку борбу против дахија претворили у борбу против турске царевиве друштвене односе, за нове облике не, за пуну независност, у борбу за нограђанског друштва. Силина устанка долазила је и отуда што је носилац феудалних "односа био туђин — Турчин — друга народност и друга вера, што је у питању била борба за независност једне нације у рађању, што се борба од туђег ропства спајала са борбом против феудалних односа. Страховита динамика коју народне масе у Србији уносе у борбу првих да-

дучке дружине „к'о из земље трава“. на устанка, динамика какву смо могли

Сеча кнезова још је јаче покренула видети у нашим земљама још само 1941

српски народ против дахија. тодине, када је почела Народноослободр 106