Filatelista
ЉУТ 4nć се 7 #.
Ovom prilikom ćemo se osvinuti samo.
na mašu emisionu politiku. Ostavimo ma siramu prigodma izdamja. Pogledajmo šta Je sa izdavanjem redovnih maraka! Da li se ome izdaju prema stvarmim potrebama
· poštanske službe? Da li se vodi račuma i
o filatelističkim masama? Kod maše dve redovne emisije imali smo takozvane „Rljučne marke”. To su marka od 50dinara m seriji „Privreda” iz 1950 god. i marka od 100.— din. u avionskoj seriji iz 1951 god. Alko :su ove dve marke izdame iz stvarne poštamske potrebe, zašto su štampane u malom firažu-i zašto nisu bile u slobodnoj prodaji do utroška? Ako pak ni-
Td o Ht И р Sie ЈЕ
je mostojala poštamska pofreba za ovim
markama, zašto su onda izdate? Mi damas
· imamo u opticaju i marke visokih nomi-
nala (200 i 500 dim.) a magoveštava se i dopuna serije „Privrede” sa markama nominale do 500.— dinara, kao izdavanje avionske marike od 1000.—_ dimara. Ova dopunska izdamja, izgleda, meće biti: dugo u opticaju. Pripremaju se nove emisije redovnih maraka za običnu i avionsku DOštu, te će verovaino i te emisije sadržavati iste ove visoke nominale samo sa promenjenim crtežima i bojama. Da li je potrebno da se, posle možda nepune godine dana, te visoke nominale povlače iz tečaja i izdaju move marke sa visokim поminalamia. Ima nešto što još više zabrinjuje filateliste! Oni se sve više 'opredeljuju za sabiranje žigosamih maraka, a do
Žigosamih maraka visokih mominala пе
mogu doći, jer se te marike upotrebljavaju isključivo za frankiranje pošiljaka. za 1п0siranstvo. Da vidimo da li su ovako. visoke mominale opravdane poštanskim potrebama ili se izdaju samo radi plasmana na filatelističkom tržištu. Pogledajmo neke primere. Vredmosno pismo, težine 2000 grama, sa vrednošću preko 500.000.— do 1,000.000.dinara, poslato unutar Jugoslavije, preporučeno sa povratnicom i himom dostavom, zahteva: poštarinu od 900.— dinara. Ako se isto ovako pismo uputi avionskom poštom, onda poštarina iznosi 1.900.— dinara. Pismonbosna pošiljka težine 2.000 grama, upućena avionskom poštom, preporučeno u Australiju, zahteva poštarinu od 16.953.dinara. Ovo su maksimalne poštarine i ovaki slučajevi su retki. Masovno- se šalju pošiljke sa mnoge mamjom poštarinom. Iz·svesa ovoga izlazi da nam marka od 1.000.— dinara nije potrebna, a da bi marka najveće mominale (sada imamo od 500.— dinara) mogla da zadovolji poštanske potrebe, po gotovu kada bi ta marka bila manjeg formata. Postavlja se pitanje kako da jugoslovemski filatelisti upotpune svoje zbirke maraka Jugoslavije, Oni, koji sakupljaju meupotrebljene mayvke, izlažu se vrlo velikom trošku. Oni pak, koji sakupljaju žigosane marke, mogu svoje zbir-
Ке твори markama visokih nominala ha jedam od sledeća tri načina:
1. Da naše žigosane marke traže iz inostranstva, jer se u unufrašnjem saobraćaju me upotrebljavaju visoke momimale.
2. Da u zbirku žigosamih maraka stavljaju pojedine komade mežigosane, Које treba skupo platiti.
3. Da neupotrebljene marke uslužno Žžigošu. Prava filatelija je, kada se stave џи а:bum marke, koje su izvršile svoj zadatak kao. poštanske vrednosnice, Naše visoke nomimale mogu se dobiti samo iz inostranstva, a to je teško. Možda bi se došlo do tih maraka, ako bi one bile u tečaju više godinn i ako bi bile velikog tiraža. Stavljanje u zbirku žigosanih maraka pojedinih nežigosanih komada mije ispravno s filatelističkog gledišta. Uslužno Žžigosanje maraka mije takođe filatelistički, a
- košta isto kao i sakupljanje neupotreblje-
30
nih maraka. Nije sigurno da filatelisti mngu dobiti uvek uslužno Žžigosamje marke ро сеп! петој od nominale. Kako bi mogao da se nazove i opravda postupak uslužmo žigosanih maraka u tabacima i prodavanje istih ispod nominala. To je očigledna špekulacija sa filatelistima. Ko ovde i a ko dobija? Naša marka svakako gubi,
Naša poštamska uprava bi mogla povesti računa i o filatelisttma prilikom izdzvamja redovnih maraka, te zadovo?jiti i filateliste i poštanske potrebe, Poštamska uprava bi mogla postaviti sebi ovaka pravila za izdavanje redovnih maraka:
1. Da redovne marke štampa u velikim količinama, da se me bi često menjala izdanja redovnih maraka.
2. Da ne izdaje marke visokih nmominala preko 300.— dinara.
3. Da marke visokih nominmala štampa u velikim količmama i da ih ne povlači iz tečaja priikom izdavamja nove emisije, već da visoke nominale budu u opticaju najmanje 10 godina.
4. Da format redovnih maraka ne bude veliki, Kako bi se mogsao staviti na DDšiljku veći broj maraka mamje nominale.
5. Da se ne izdaju mnoge međuvrednosti između najniže i najviše nominale,
6. Ха ракеје bi se moghe izdati paketske mavke malog formata, manjih nom:nala i velikog tiraža.
1. Da se i aketi u unutrašnjem saogbracaju framkiraju ma»kama.
Ako poštanska uprava bude i dalje iz davala marke imajući u vidu u prvom redu plasman maraka na афемвискога = Žištu, a tek onda stvarme poštanske potrebe, ako bude izdavala marke visokih nominala i ostavlja ih kratko vreme u optiicaju, filatelisti bi trebali da bojkotuju marke visokih nominala, 1510 опако Као što bojkotuju sva druga špekulativna izdanja, i da sabiraju samo ono što žele. a me