Filatelista

~ = куна =

činjenica. Zato ću sada preći na Кколкте!- " ne činjenice, pa ako Verner želi dokazati

svoju teoriju da su te marke štampane u Beču, treba na te činjenice da odgovori, a ne da preko njih prelazi, — kako je to Novak uradio.

Za тпафап deo mašeg znamja o prvim srpskim markama imamo da zahvalimo Stevanu V Popoviću, imspektoru Розфалske uprave, koji je za vreme izlaženja tih maraka bio ma višem položaju i imao

mogućnosti da bude o svemu obavešten..,

Popović je o svemu tome dao podrobne рода ке тајотџ Scheneck-u, a ovaj ih je objavio 1897. godine u list”-u. Prema ovim podacima zupčame marke od 1 i 2 pare štampane su um Beogradu. Popović saopštava Scheneck-u da sve te podatke daje na temelju zvamičnih podataka, izvađenih iz poštanske arhive. — 1 ostali stari istraživači, kao Oldfield, Hamciau, Deroko itd. tvrde tlo isto, ali ne znamo odakle su oni crpli svoje znanje. Pre 60-80 godima svakako je bilo mogućnosti da se dođe do tih obaveštenja, tim više što je onda još роstojala arhiva sa podacima, a i bilo je još živih ljudi, koji su na markama radili. Moglo bi se evemtualno pretpostaviti da je Popović po mekoj stvari pogrešio ili da se rđavo sećao, i zato će nam čimje· nice pokazati, da li su Popovićeva obave·štenja tačna.

1) Bolja štampa. U svom članku sam dokazao da kod sva tri štampanja

„Austria-Philate-

imamo bolje i lošije komade, i да де-.

·limično bolje uspele marke I izdamja imamo da zahvalimo samo meuporedivo boljim bojama. U svom odgovoru Novaku ja sam to pitanje još i dopunio, pa zato neću to ovde da ponavljam.

2) Klolišeji. Da su Mlišeji bili od olova, ne poriče ni. Novak, a valjda ni Vemer. — Neka objasni Verner kako su marke odjednom u Beču štampane olovnim klišejima, kad se zna da su svi klišeji, rađeni u Beču, bili od čelika, a da je, парго ћу, Beograd radio s olovnim 'klišejima. 3) Zupčanje. Verner mapominje da je bečka Dvorska štamparija imala linijska zupčanja 91», 111/» i 121/5. Ta činjenica mema direktne veze s ovom stvari i zato to neću ovde raspravljati.

Na temilju podataka, primljenih od Vernera, napisao je Novak, da zupčanje austrijskih maraka od 1867 godine odg ovara potpuno zupčanju srpskih novinskih maraka od 1 i 2 pare. U svom članku kazao sam da to nije tačno, jer je Župčanje austrijskih maraka okvirno zupčanje 91/»> (Bogenzšhnumg), a svpske marke imaju linijsko zupčamje 91», te pre-

ma tome uopšte ne mogu biti istovetna. Novak je u svom odgovoru jednostavno prešao preko te moje konstatacije, a i Verner ćuti o tome. Isto važi

i za tvrđenje Vernerovo da Beograd do 1869 godine nije imao mašinu za zupčanje,

makar da sam dokazao da to nije tačno. Zato treba Verner da odgovori konkretno na sledeća pitanja:

a) Da li su zupčanja austrijskih maTaka od 1867 godine i srpskih novinskih maraka od 1 i 2 pare istovetna?

b) Zupčanja maraka od 10, 20 i 40 paTra ša slikom kneza Mihaila na tankom papimi (od 1866 g.), od 1 i 2 pare (od 1867 25.) i na debelom papiru (od 1868 g.).su istovetna +J. linijsko 91/», a potiču od iste mašime — zumbe. "o, verovatno, ni Verner ne poriče. Zato sad mpostavljam isto Dpiftanje, koje sam u svom odgovoru Novaku postavio: Da li je Beograd imao mašinu za zupčanje već 1866 godine ili ne? Ako je imao mašinu, da li su sve ie marke, koje imaju isto zupčanje, perforisane na toj istoj mašini? Ako Beograd nije imao mašinu, gde su zupčane marke od 10, 26 i 40 para sa slikom Kmeza Mihaila, koje su, nesummjivo, štampane u Beogradu? Da su te tri vredmosti, i na tankoj i na debeloj hartiji, štampame u Beogradu, valjda Merner me poriče.

4) Guma. To pitanje nisam pomenuo u svom članku, jer ga ni Novak nije spominjao. Ali guma je jedam odlučujući dokaz o tome, da su zupčane marke od 1 i 2 pare rađene u Beogradu.

Sve marke s likom kneza Mihaila, rađene m Beogradu, imaju istovemu gumi 5). gumu, koju je Rajčević, verovatno, na-

„bavio u Beču. Ta guma imala je čudnu „osobinu,

da su se stvarale na skoro svim markama, okrugle izbočime (plikovi”), ı tu čudnu pojavu ne malazimo ni kod jedne marke onog doba, niti kod austrijskih! Već kod maraka ma tankom papiru od 1866 godine. pa sve do poslednjeg izdanja maraka kneza Mihaila iz 1868/69 g. malazimo fu istu gumu, dakle i kod zupčanih

maraka od 1 i 2 pare. To je mepobitan do-

kaz da su sve te marke rađene na istom mestu tj. u Beogradu.

Zato postavljam i sledeće pitanje: Da li 'je Verner mišljenja da zupčame marke od } i 2 pare nisu gumirnane u Beogradu? Alko to misli, neka objasni sde su te mar= ke gumirane i ikako fo objašnjava да imaju istu gumu kao i sve ostale marke štampane u Beogradu, makar da nijedna marka Bvrope nije imala tu čudnu sumu.

Verner ponovo iznosi svoju teoriju da su klišeji prilikom prenosa .iz Beča u Beograd dobili drugi raspored u ploči. Ja sam to tvrđenje pomalo persiflirao već u svom članku. Takva maštanja sigurno пе spadaju u istraživački rad. Najpre bi trebalo da Verner konkretnim odgovorima ma gore рогфа јела риапја dokaže da su klišeji uopšte bili u Beču, a onda bi тек mogao da govori o prenosu fih КИšeja u Beograd.