Filatelista

li komad tankog sukna, tačno wu veličini medaljona, i to dobro upasovalo. Posledica je bila da se medaljon iz slike marke naročito isticao, Da čak često skoro reljefno istakao iz celokupne slike. Austriske marke od 1867 god. svakome su lako pristupačne, pa se može to na markama sa grubom bradom: lepo videti.

1874 god. bečka štamparija prešla je na tehniku štampanja sa tvrdom podlogom, ће su tako nastale marke sa finom: bra_ dom. Kod ovog načina štampanja podmeće

se papir, a isticanje pojedinih delova sli--

ke vrši se ili podlepljivanjem hartije na isti način kako sam to gore objasnio, ili se to vrši izrezivanjem pojedinih partija iz podmetnutog papira-podloge. — Štampanje sa tvrdom podlogom je znatno teže, traži naročitu stručnost i iskustvo, ı mnoso veću fačnost „curihtovanja”, osobito

ZVANIČNO UVOĐENJE

' “ ako se vrši izrezivanjem papira-podloge. Večina filatelista smatra da su za au-

·striske marke izdanja 1867 god. sa finom

bradom napravljeni novi, finiji klišeji. To nije tačno; kako marke sa grubom, tako i one sa finom bradom štampane su istim klišejima, samo je tehnika štampanja promenjena. Ako se izvrši sledeća proba lako će se to razumeti: pišite olovkom na papiru, koji se nalazi na tvrdoj podlozi, na staklu ili na glatkom drvetu. — Onda podmetnite pod papir tanko platno, i pišite istom olovkom sa istim pritiskom. Videćete koliko će deblje ispasti linije, koje ste pisali na platnu. Isti slučaj je i kod štampanja: kod meke podloge se pojedine crfe klišeja dublje utisnu u hartiju, i linije su

deblje, a cela slika marke ispadne grublja.

(Nastaviće se)

POŠTANSKIH ŽIGOVA

U AUSTRIJI

Među našim čitaocima ima znatan broj sakupljača austriskih poštanskih vredmosnica i žigova. Za njih će biti vrlo interesantan ovaj članak Ludviga Kalmusa, objavljen u „Die Postmanke” od.30 поvembra 1932 godine. Za naše šakupljače poštanskih žigova sa teritorije Jugoslavije biće ovde zanimljivih podataka o prvim, predfilatelističkim žigovima na austriskim poštama u krajevima, koji su tada bili pod Austrijom. Ovaj članak pretstavlja izvod i rezime osnovnih podataka iznetih u gore pomenutom napisu.L. Kalmusa.

„Raznovrsni uticaji” i „nove provinci- ,

je”, koje se ovde pominju, odmose se na izmenu granica Austrije u to vreme, U vreme Napoleonovih pobeda i povlačenja iz, provincija, koje su prelazile iz francuske pod austrisku vlast (IIirija, Đalmacija i dr.):

S pojačanim interesovanjem za predfilatelističke žigove pojačavalo se i interesovanje za austriske žigove iz vremena pre uvođenja poštanskih maraka, ne bez osnova, jer se baš u starim austriskim Žigovima pokazuju najjasnije izraženi najraznovrsniji miticaji i daju sakupljačima ogromnu količinu interesantnog materiiala za studije.

Tačno onako, Mako sakupljač maraka mora da zna datum izdanja i propise za upotrebu svakog izdanja maraka, i заkupljač predfilatelističkih žigova mora da poznaje propise, koji su važili za pošte u odnosu ma manipulaciju s pismima 1, паročito, na žigosanje pisama. .

Prvi zvaničan pomen: žigosanja pisama u Austriji potiče iz 1787 godine i odnosi se na označavanje dezinfikovanih pisama pri-

spelih iz Turske u Zemun. Pošta Zemun predložila je tada tri probna otiska sanitetskog žiga. To je bio prvi slučaj, da se u poštanskim aktima govori o Žžigosanju pisama, ali se tu ne govori niokakvom pravom poštanskom žigu. Stvarno se pak prvi poštanski žigovi u Austriji nalaze već

· 12 četrdesetih godina 18 stoleća. ali bez

potvrde aktima.

Prvo opšte važeće naređenje o žigosanju pisama bilo je od 1 maja 1789 godine. U „opomeni” od 13 juna 1791 g. navedene su opaske o predaji pisama. Tu se kaže: =

Opomena.

Žigosamje pisama ili ispisivanje imena mesta predaje apsolutno je nužno za skonfTriranje pisama, i radi toga je u štampanom uputu za računovodstvo od 1 maja 1789 to izričito propisano.

Ali, kako se poštanski službenici malo staraju o ovoj svojoj dužnosti, pokazuju neuručljiva „pisma, priložena mjihovom dnevnom kartonu, i žalbe koje dostavlja jedan deo službenika. koji uredno vrši svoju dužnost. Da bi se ova aljkavost štetna za najvišu službu, isto kao i za publiku, sprečila, ovim se opominje stanica predaje da dalje ne propušta ni pod kakvim izgovorom stavljanje svog imena, tako da će se pri skontriranju prispelih karata (Briefkarten), za sve zapažene greške jiednim propisanim otpisom učiniti zamerka odnosnoj pošti ili stanici na naročitom listu, a ako se time ne postigne nikakav uspeh, da će se odnosna prijava učiniti na višu vlast; koja će po smislu izdatog dvorskog dekreta od 18 decembra 1788 2. alj-

136