Filatelista

MIROSLAV ROTEH 0:

Gde je štampano prvo izdanje maraka - __s likom kneza Milana

(Nastavak sa 136 strane)

"Polico što se tiče stampe i „curihtova-– nja”, koje ću olsada mazivati „udešavanjem”. 5

Poznato je da je upravnik beogradske štamparije, Rajčević, otišao 1866 god. u Beč, da bi se upoznao sa mačinom izrade mamaka.*. Pošto je Beč onda štampao sa; mekom podlogom, možemo logično pretpo= staviti da je i Beograd štampao u toj tehnici. Verner kaže da je prvo izdamje ispalo dobro, jer je rađeno ma boljim mašinama (u Beču), a kasnija izdanja da su gora, jer su mašine bile mnogo slabije (u Beogra= du). — Da li je inž. Verneru poznata makar jedna činjemica, ili samo neka inmdicija, koja bi mogla potkrepiti to njegovo tvrđenie? — Beogradska štamparija je bila novijeg datuma, i zar misli Verner da je Srpska država za svoju štampariju kupiia neke stare, istrmošene mašine? Ja sam, naprotiv, mišljenja da je Beograd imao najmidernije, odlične mašine, možda čak i bolje nego Beč, koji je imao svoje mašine možda još od 1850 god., kada su izašle prve austriske marke.

Ali upravo za protivno od onoga, što inž. Vemer tvrdi, mi imamo čak i jedan pismeni dokaz. Možemo svakako pretpostaviti da je upravnik beogradske markarnice Rajčević bio štamparski stručnjak; i kada je 1866 god. bio poslan u Beč, on je dobio od svog ministra pismemi nalog, da nabavi potrebne mašine za štampanje ma-– raka.* Da je Rajčević nabavio svakako nove i najmodernije mašine, * to za preduzeće koje je on lično vodio, u to ne treba sumnjati: a i štamparski proizvod tih ma-– šina, marke s likom Kmeza Mihajla, dokazuju da su te mašine bile zaista dobre. Zato čoveka mora iznenaditi da inž. Verner, unatoč ovim poznatim činjenicama, tvrdi da je Beograd imao „mnogo slabije štamparske mašine. nego li Beč.

I zato se opet vraćam na marke Kneza Mihajla od 10, 20 i 40 para beogradskog izdsmja, OUporedio sam ponovmo i pommo te marke sa onima bečkog izdanja, i mogu tvrditi, bez bojazmi da bi me Verner ili iko drugi demantovao: beogradsko izdanje maraka Kneza Mihajla ispalo je bolie od

* Po Deroccovoj knjizi „Istorija poštanskih manaka Srbije”, strana 17.

onoga izrađenoga u Beču! O tome se može svako upoređenjem uveriti. — To je dokaz, ne samo da su beogradski majstori bili odlični, nego i da je beogradska štampa-– rija imala odlične mašine i tehnički bila

"па visini, kada Je mogla izraditi tako do-

bre marke. :

I u posledu „udešavanja” Verner nije u pravit Nema tog štamparskog „umetnika” kome se ne ibi dogodilo za vreme štampanja, da se podmefnute podloge ne pomaknu, što se na markama odmah vidi (pomaknuto udešavamje — verschobene Zurichtung). To se malazi i kod austrijskih maraka od 1867 god., što baš nije osobito retka pojava, a Verner ima u svojoj vanrednoj zbirci Austrije sigurno ne samo jedam takav komad.

Kada osmotiimo marke Km. Mihajla i Kn. Milama, videćemo jednoliku štampu, nijedna partija slike mije istakmuta, što je znak da je rađeno sa jednoličnom mekom podlogom, bez podmetanja — идезауапја, isto tako kako je rađeno kod definitivnog atiriskog izdamja velikih Hermesovih glava. Kroz moje ruke prošlo je mnogo hiljada maraka sa likom Kneza Milana; nikada nisam naišao ni ma jedmu marku na kojoj bi se zapazilo „pomakmuto udešavanje”, najbolji dokaz da ftosa „udešavanja” mije ni bilo.

Tzlizanosi klišeja zapažamo već kod prvog izdamja, kako sam tc u,svom prvom, članku naveo. — Verner navodi kao jedam razlog izlizanost lišeja kod il izdamja razliku u debljini papira, koja navodno Dy:;Ogo deluje na stamje klišeja. Tu razliku u debljini papira, koja je, uostalom, vrlo mala, nalazimo dosta retko kod maraka od 20 para, a vrlo retko kod 10 para; a zar Verner misli da taj mali broj neznatno tanjih tabaka kod wrednosti od 20 para, a možda svega nekoliko desetina tabaka kod 10 para može uticati ma ilišeje? Kod meke podloge tu neznainu razliku u debljini izjednačuje meka podloga, i čak veliki broj. takvih tabaka ne bi mogao da deluje na klišeje. — Ali šta je n. pr. sa markama od 25 para, gde tih razlika u debljini papira nema. pošto tu vrednost poznajemo samo na debljem papiru? A baš po Vernerovom tvrđenju kod manaka od 25. para možemo izlizanost klišeja naročito zapaziti. Tu inž. Verner pada u proturečnost, iz čega se može videti, da taj njegov navod o debljini papira nema nikakve

' 17