Filatelista
У
1944 godine. Primerak maše prve partizanske marke čuvao sam godinama među svojim drugim beleškama i uspomenama iz rata, a setio sam ga se 1953 godine prilikom proslave desetogodišnjice AVNOJ-a.
Fašistički desant ma Drvar omeo je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavi-
MIROSLAV ROT
_ je da ovu prvu partizansku marku ozvaniči 1 pusti u promet, što je уегоуао, sa filatelističkog gledišta velika šteta. Međutim, sačuvani otisak ove prve partizanske marke i pored toga pretstavlja neposredno filatelističku retkost kakvih je do danas malo u svetu. ;
бећара. и. коћаводи „Исе - 1956"
TI novi Mihelov katalog za 1956 godinu ispunio je očekivanja filatelista, i svojom obradom stupio je svakako opet ma čelo svih svefskih kataloga. U njemu se nalazi toliko raznmovrsnih podataka, potrebnih svakom filatelisti, da „Michel” pre liči na jedan priručnik mego ma katalog.
'xU predgovoru Mihel navodi da je između ostaloga preradio i Srbiju. Nažalost, ta nova obrada Srbije nije ispala onako kako bi bilo poželjno, a u poređenju s prošlogodišnjim Matalogom ne pretstavlja meki napredak: naprotiv! — Ne bi se moglo reći
da se to ima svesti na nepoznavanje ma– |
terije od strane autora: jer u foj novoj Obradi ima i takvih grešaka, koje miukom slučaju me rezultuju iz meznamja, mego su plod jedme, nažalost, sasvim neobične površnosti. Pošto se tu radi o jednom svetskom katalogu, nanesema je time jugoslovenskoj filateliji samo šteta.
Ali, i do redakcije kataloga ima u tome krivice! U redakciji sede stručnjaci, koji napokon raspolažu stanovitim podacima, i nije se smelo dogorliti da ovako nekritički preuzmu jednu movu obradu s ovolikim greškama.
Ја ću svoje primedbe staviti u tri otseka: A: Stare neispravljene greške; B: Greке поџе обгаде; С: Сепе.
A. — Stare neispravljene greške
Alko se neko poduhvati nove obrade nekog područja, bila bi mu prva dužnost da ispravi stare greške, koje se nalaze u Каtalogu. Nažalost, skoro sve te stare greške ostale su neispravljene, tako da je Srbija u Mihelu puna većih i manjih grešaka. Ja ću ovde navesti glavme greške, ali napominjem da time nisam obuhvafio sve i da osim ovih ima još i razmmih drugih grešaka. Odmah u početku čitamo da je novčana iedinica Srbije bila pijaster; rnaeđutim, svi mi znamo da je Srbija imala groš kao novčamu jedinicu. Groš je, doduše, po vrednosti odgovarao turskom pijasteru, ali isto tako odgovarao je i dinar po vrednosti francuskom zlatnom franku (Latinska monetarna unija), i nikom neće разн па раmet da radi toga označi franak kao srpsku novčanu jedinicu,
Kod br. 3 (40 para bečkog izdanja) nalazi se mak polovljenja i jedna primedba da je ova marka upotrebljavanma polovljena. I M. Vemer je objavio u „MPilatelisti” Jedan člamak o srpskim polovljenim markama, gde ta marka nije navedena, dakle i Verner vrlo dobro zna da ova marka polovljena do damas nije poznata.
Posle broja 10 stavljena je napomena da je zakonom. od 31 oktobra 1866 godine propisan mačin upotrebe novinskih mazraka, dakle šest meseci posle stavljanja u promet prvih novinskih maraka! Popravljač je mogao lako ustanoviti da se taj zakon odnosi ma sasvim drugu stvar, a isto tako mogao je ustanoviti da je načim upotrebe. novinskih maraka propisan zakonom od 25 januara 1866 g., dakle pre stavljanja u promet tih maraka, pa da tu grešku ispravi.
Kod izdanja 1867 godine nije ispravljen datum 11/24 mart, — dakle 13 dana razlike između starog i novog kalendara, — dok Je ta razlika u prošlom veku bila 12 dana.
Kod izdanja 1890 g. ostao je pogrešan datum 1 februar umesto 3/15 mart.
Sem toga ima još nekoliko sitnijih grešaka u datumima. :
Kod marke br. 51, 10 na 20 para, nije umetnuto da i ta marka postoji sa zupča= njem 13:131!/», a dole 11!/-.
Kod izdanja 1905/11 stoji da rez potiče od S. Daussy=a. Ko je taj Daussy? — Na svakoj marci, u levom donjem wglu, stoji ime rezbara TASSET,
I kod izdanja 1915 g. i 1918 g. navedeno je da rez potiče od tog misterioznog Daus– sy-a; međutim ime rezbara tih izdanja nije poznato.
Kod porto maraka br. 11—15 (tzv. Krfsko izdanje) stoji napomena, da su marke
" bile izdame majpre na Krfu. To je trebalo da se ispravi, Jer te marke nisu izdane na Krfu, nego tek 1918 godine u Srbiji, posle oslobođenja zemlje.
B. — Greške posle obrade Kod br. 1—3 naveden je datum izdamja
1/12 juli 1866, dakle ovde 11 dana razlike između starog i novog kalendara; u pro-'