Filatelista

славије, окупирале немачке трупе (Ју-

rod. бр. 58 Михел М 78 — II. Ne 241) 1945 г. изашла је у новој Југославији ова марка с претиском „Демократска федеративна Југославија“ у ћирилици и новом вредношћу 4 -- 21 дин. (Југоф. бр. 5 = М. бр. 452 — Ц. бр. 479). Најзад детаљи чувене фреске „Христово рођење“ — из Сопоћана — налазе се на марки од 15 д. издатој у част О. У. Н. 1953 г. (Југоф. бр. 244). Џун живота и грациозности је овај цртеж младе жене која, благо повијена стаса, излива воду из пехара у округао, лепо украшен суд, чије шаре много потсећају на модерне уметничке креације. — Детаљ на марки од 25 дин. приказује групу људи из сцене жалости поводом смрти Богоро-

изумиру најездом Турака у ове крајеве и падом Босне у ХУ веку. | На марки од 35 дин. маслинасто-зеле-

"Re боје приказане су две главе са пер-

дице. Најездом Турака у ове крајеве |

српско сликарство постепено се гаси. На марки од 30 дин. карминско-јор-

гованасте боје, приказан је стећак са не-

крополе у Радомљу у Херцеговини. Почетком ХП века прелазе из Бугарске у Србију, Босну и јужну Далмацију припадници богумилске јереси. Проповедали су крајњи дуализам: дух је господњи, а материја демонска. Одбацивали су Стари Завет, свештенство, иконе, обреде и брак. У Србији је водио велику борбу против Богумила Стеван Немања. Богумилство је најдубље ухватило корена и најдуже се ндржало у Босни, где је у борби с католицизмом и Мађарима, добило посебно обележје. Временом њихова су се начела знатно ублажила и приближила православљу. После доласка Турака прелазе у православље или ислам. — Стећаци су монолитни надгробни споменици, а не, како неки мисле, саркофази. Има их у западној Србији, Херцеговини и јужној Далмацији, и нај= више у Босни. Постоје читаве некрополе, од којих су најграндиозније у Радомљу, Згошћи Иван-пољу, Новаковиима и др. Различитог су облика и величине, тешки и по неколико тона. Поред натписа, у тзв. босанској ћирилици, на стећацима су уклесани, у примитивним и робусним облицима различити релитиозни символи: крст, полумесец, свастика или људи и призори из живота; ликови јунака у ратничким опремама, разни украси, оружје, сцене из'лова, народне игре (оро). Непознати аутори на тим рељефима изражавали су своја расположења, схваћања и преставе о животу. Био је то манир туђ и далек западним ликовним конвенцијама, па ипак, тако речит, — пун живота и оригиналан. — На марки од 20 дин. приказан Је стећак неког властелина — феудалца — са некрополе у Радимљу. Уздигнута рука, стрела и лук символи су власти. Богумили и њихова пластика почињу да

Basa катедрале у Шибенику, чија изградња почиње 1431 г. кад је у Тоскани већ остварен нов ренесански стил, док у Бенецији цвета готика са својим китњастим украсима, код које фасаде, портали и капители стубова кипте рељефима, киповима и орнаментима отмених сразмера. У архитектури шибенске катедрале хармонично су сливена та два уметничка стила. Градио ју је од 1441—1478 познати архитекта и вајар Јурај Матејевић-Далматинац присталица венециЈенских готичара, али своме делу, читаБој архитектонској концепцији, даје печат свога индивидуалног уметничког стваралаштва. Куполу катедрале, после његове смрти, довршио је Никола Фирентинац, који је сазидао и капелу Бл. Ивана у Трогиру. Тако је завршена шибенска катедрала, дело у коме су прочеља, портали сводови, купола, апсиде = сливени у целину пуну хармоније и вечне лепоте. :

На марки од 40 дин. бакарно-црвене боје, приказан је фрагмент са циборија цркве у Котору, рад непознатог уметника из 1362 г. Ти мали рељефи престављају сцене из живота Св. Трифуна, заштитника Котора Изнад архитрава уздиже се двоструки кров, украшен колонадама и каријатидама, које се, на жалост, на марки не виде. Рељеф и ова група људи која се види на марки личе на фреске израђене на камену: пуни су нзивне дражи и престављају једно од последњих дела романског стила и наративног карактера у овим крајевима.

На марки од 50 дин., мрке боје, при-

казан је детаљ олтарске слике Св. Мар-

тина из Цркве Св, Марије на Данчама код Дубровника, који је израдио Никола Божидаревић.

После најезде Турака на Балкан, кад је нестало српског средњевековног сликарства — средином ХУ века, — у Дубровнику се формирала једна сликарска школа, која је тежила ослобођењу Бизантиског утицаја и прихватање узора и тема италијанских ренесансних мајстора. Најзначајнија личност те школе био је Никола Божидаревић. Родом или пореклом из Котора, припадао је изразито уметничкој породици, која је живела у Дубровнику и дубровачким острвима. Његов отац, браћа, син и ујак бавили су се такође сликањем. Никола је Учио занат код оца и Петра Огњановића, сликара из Дубровника. Године 1447 одлази у Венецију, где борави до 1493 r. Као следбеник Ваваринија и браће Кравели, из Венеције је дошао под утицајем италијанске ренесансе кватрочента,

ea ——