Filatelista

ФИЛАТЕЛИСТА

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ = БЕОГРАД

12

с

Naša filatelija u 1956 godini

Aktuelni problemi maše filatelije- i mjenog nosioca jugoslovenske filatelističke organmizacije nikad do sada nisu manifestoveniji u punijoj svetlosti mego što je bio slučaj u 1956 godini. Retrospektivam osvrt na prošlogodišnja zbivanja i događaje u životu пазе organizacije, kao i osvrt na aspekte iz kojih je vođena emisiona politika poštanske uprave najbolje to pobvrдији. Najvredniji i majpozitivniji rezultat napora jugoslovenske filafelističke organizacije u 1956 godini nesumnjivo pretstavlja veoma uspela Treća jugoslovenska filatelistička izložba međunarodnog Кагакфета — JUPIZ III održana maja meseca u Zagrebu. Ova izložba jasno je otkrila овтотаne mogućnosti koje naša filatelija može da pruži na unutrašnjem i spolinjem mplanu kao društveno-kultuma „aktivnost. Ubedljivije nego ma kojom drugom mrilikom do sada naša organizacija je kroz ovu izložbu dokumentovala da filatelija kao društvena disciplina ima prvenstveno propagandni, kultumo-vaspitni, редавоSki, znamstveni i opšte-humani značaj. Kroz eksponate izložene od strane preko 40 raznih zemalja jasno su se mogli sagledati rezultati napora svake od njih da posredstvom poštanske marke kao filatelističkog objekta prikažu me samo svoje kulturno nasleđe, svoju istoriju i svoj macionalni folklor, mego takođe i svoja savremena dostignuća u oblasti nauke, tehnike i uopšte iz celokupne svoje savremene društvene delafnosfi. Propagandni momenti i efekti od eksponata do eksponata pojedinih zemalja svakad su dominirali bez obzira Moji su muoltivi ili teme bile obrađene ma markama.

Za mnoge posetioce bilo je pravo otkrovenje bogatstvo našeg Jugoslovenskog filatelističkog materijala i ijstoriske građe i istovremeno snažne filatelističke tradicije koja se neguje unutar naše filatelističke organizacije. Ono što kao majznaČajnije kod toga treba istaći jeste činjenica da je paša organizacija pokazala da u sebi krije takve latentne mpotemcijalne snage

Година осма

Децембар 1956

,

j

kakve uz stvaranje određenih uslova mogu da preuzmu realizaciju i majtežih zadataka koje im se u filateliji mogu da postave. Ovom prilikom te su snage došle do punog izražaja zato što su bili stvoreni potrebni preduslovi: razumevanje, saradnja i pomoć poštanske uprave, koja je u velikoj meri došla do izražaja na JUFIZIII. Ako bi naša poštanska uprava izvukla adekvatne zaključke iz svega onog što је pokazala Treća jugoslovenska filatelistička izložba i ako bi sledstveno tome prihvatila trajniju saradnju sa filatelističkom огваnizacijom, ubeđeni smo da ne bi izostale značajnije opšte-društvene koristi koje ta saradnja može i freba da donese. Očigledno je da nema napretka na ovom društveno-kulturnom modručju bez odgova-– rajuće nege od strane poštanske uprave, koja bi trebala najzad da pokaže ozbiljniji interes ma iznalaženje trajnijih rešenja u pogledu unapređenja naše filatelije.

Čini nam se da su u emisionoj politici u prošloj godini napori bili pretežno usmeravani ka komercijalizaciji izdanja prigodnih maraka u smislu kvalitetnije i preciznije štampe, odalbiranja komercijalmo atraktivnijih mofiva i f. sl. Ova nastoJanja nesumnjivo imaju svoju određenu vrednost i opravdanje. Ona su čak u izvesnom smislu potrebna i neophodna. Medutim, suština emisione politike ostala je nepromenjena kao i prethodnih godina, i samim time i bitni uslovi za omasovljenje i mapredak filatelije nepromenjeni. Bilo bi veoma interesantno videti za mekoliko poslednjih godina rezultate te politike upravo u materijalno-novčanim efektima, jer po svemm sudeći smatra se da bi na njima trebalo da se temelji ta mpolitika. Iskreno sumnjamo ida mpostignuki mezultati mogu da opravdaju sve ono što je izgubljeno i što se gubi u propagandnom i kulturno-vaspitnom pogledu. Notorna je činjenica da neelastična i konzervativna komercijalna politika nikad me može doneti velike uspehe i rezultate. U bezbroj slučajeva ova je činjenica do sada u sva– kodnevnom životu bila potvrđena, te ne-

191