Filatelista
|
ma razloga verovanju da je sa poštanskom markom Као robnim artiklom „suprotan
slučaj, pogotovu što veoma poučnih pri-
mera nalazimo u mmogim zemljama.
– Ulazimo u 1957 godinu sa, verom 1 паdom da će majzad doći do ftrajnijih i Dprisnijih dodira i odnosa saradnje između
Ing. MIREO VERNER,
Naše najređje marke |
dvaju osnovnih faktora u mašoj filateliji |
— jugoslovemske filatelističke organizacije
i poštanske uprave — jer odgovomost.
pred mašom društvenom zajednicom za
dosadašnje stanje, želeli to da priznamo
ili me, pada podjednako na oba faltora. А
Retkosti izdanja Srbije iz 1869/80 godine (Marke sa likom kneza Milana)
Specijalni sakupljači maraka Srbije veoma rado sakupljaju marke sa likom Ккпеza Milama iz perioda 1869-1880, jer ova
izdamja obiluju najraznovrsnijim specija-
litetima — naročito u mrazlicgama. papira, boja, zupčamja kao i velikom broju = Dpičnih i shučajnih grešaka iu štampi.
Ovo je sve i razumljivo ukoliko imamo u vidu činjenicu, da su marke ovoga izdanja bile štampame u nekoliko navrata u vremenskom periodu od 11 godina. Kod pojedinih vrednosti se zna da postoji
svega једпо (ргуо Реско) атрапје — а |
to su marke od 15 i 35 para; kod nekih se zna da su štampane u dva štampanja — 25 i 50 para, dok код угедпофа шрофгеbljavanih najčešće: 10, 20 i 40 para postoje po tri i više štampanja.
Za specijalne sakupliače najinteresantnije je područje sabiranja i studije vredmota od 20 para — jer je ista štampana u najmanje 8 raznih štampamja, ali u glavnom sva ta štampamja se mogu svrstiti u 5 grupa. „Peto štampanje” ili po katalogu „Jugotilatelije” +. zv. „četvrto beogradsko štampanje” vrednote od 20 para ima tri veoma karakteristične „podgrupe” Moje se međusobno razlikuju i po boji i po papiru, te se iz toga lako da izvesti zaključak da je kod ie vredmote postojalo ne pet već
- osam štampamja, mo smatram da ovakvo
raščlanjivanje je potrebno samo da, se vrši kod studiskih objekata.
U koliko želimo prikazati stvarne retkosti zupčanja — onda područje iz kojega se ovakve retkosti trebaju odabirati moramo znaino suziti i ograničiti se samo na „opšte priznate specijalnosti”? — odnosno na one glavne grupe zupčanja — koje sakupljaju svi specijalisti ovog područja, a to su: A = 12, B = 91%, C = 9/::19 i D = 12:9/» — sve lo kod bečke štampe i prva tri štampanja beogradska, dok četvrto beogradsko štampanje (pre peto štampanje) ima osim nabrojenih četiri vrsta još kombinacije sa 11 i mešano isto zupčanje sa 12 i 121!/>. (detaljno o zupčanjima vidi moj
članak „O zupčanjima maraka Srbije od 1869-1880” u mašem časopisu godina III broj 12 strana 405 iz 1951 godine).
Kod ovog prikaza imaću u vidu samo osnovne grupe zupčanja, i to A, B, Ci D — kako sam to malopre bio izneo.
Na osnovu ovakve osnovne grupacije prikazaću 20 majvećih retkosti „Milančića” kako naši sakupljači nazivaju izdamja
y 10 р. ПТ 5, (1 Вдд-зко) гмр6. 9'/:12
s likom Кпета Мапа i to uzimajući za
bazu Žigosame marke, jer želim istaći Još
veću retkost mež' ~osanih primeraka ovih
rehkosfi, od Rojih su u meponištenom sta-
nju poznati samo izvesni komadi, dok ve-
ćina uopšte do danas nije poznata nežigo-
sano, te prema fome takvi nežigosani pri-
merci ukoliko uopšte postoje zaslužuju
ocenu „svetske retkosti”. . Pregled po stepenu Yetkosti autentič-
nih ispravnih komada poništenih prime?nq-
ka marakc s likom kneza Milana (1869=
1280).
1. 10 para III štampanje (II beogradsko) sa zupčanjem 9:12
9. 10 para III štampanje (II beogradsko) sa zupčanjem 12:91/»
3. 20 para V štampanje (IV beogradsko) sa zupčanjem 12:91/»
4. 90 para III štampamje (II beogradsko)
sa zupčanjem 12:91/>
20 para III štampanje (II beogradsko)
sa zupčanjem 9“!/::12
сл
192