Filatelista

slovom informafivni članak povodom 60 godišnjice Hrvatskog ilatelističkog društva u Zagrebu.

POŠTANSKE MARKE DONOSE LIHT'ENŠTAJNU JEDNU PETINU DRŽAVNOG PRIHODA с

Iz „Politike” od 13 juna 1957.

Fuzionišući svoj poštanski sistem sa Švajcarskom. kneževina L. je mudro zadržala pravo da štampa svoje poštanske marke i otada je zaista svaka tri-četiri mese-

ca to i činila. Veoma često filatelisti su ·

saznavali da je kneževina I.. izdala novu specijalnu seriju, povodom ovog ili Onog događaja. ove ili ome godišnjice.

Oni koji se unapred pretplate, prvenstveno su snabdevami markama. Trenutno vlada ima preko 40.000 adresa filatelista iz svih krajeva sveta koje snabdeva markama. Da bi interesovanje za lihtenštajmske marke bilo veće, broj primeraka u svakoj novoj seriji drži se u tajnosti sve dok se one iznenadno ne povuku iz prodaje. Tako se otvaraju velike mogućnosti za špekulaciju. Vrlo često da bi podigla cenu izvesnoj seriji, poštanska uprava uništi naj-

ip BpaHMcmaB Новаковић

., ii ЈИ i”

veći deo maraka. Veštim manevrisanjem

· poštanske službe i raznih filatelističkih

stručnjaka koji rade za račun. Tihtenštajna, njegov državni budžet ima jednu petinu prihoda od maraka.

POSTAGE STAMPS WITH DESIGNS PROM YUGOSLAV КОГКЕОВЕ

Pod ovim naslovom izdala je naša Gen. direkcija PIT ргоравгапдиц brošuru ma engleskom jeziku za novu seriju maraka, koja će biti puštena u tečaj 24 septembra 1957, sa slikama marodnih nošnja iz svih šest narodnih republika. Jugoslavije, — iz svake republike po jedan interesan-

'tan motiv. U brošuri su Wdate slike svih

šest maraka u bojama koje će se upotrebi-

ti ma markama. Na 11 strana ispod slika

dat je opis motiva na markama.

Ovako lepa izdanja ovih brošura, koje su namenjene ma prvom mestu imostranstvu, svakako će mnogo koristiti propagandi naših maraka.

NOVA FILATELIJA broj 1—4/57.

Pri zaključku lista primili smo ovu суе-

sku glasila PFilatelistične zveze Slovenije.

О неким новијим издањима таксених марака у Источној Босни

Наши сакупљачи таксених марака стално кубуре с подацима, а и са добављањем материјала. Иако ми имамо завидан број сакупљача (у односу на мноте земље). могу да констатујем да нигде у свету сакупљачи таксених марака нису изложени таквим проблемима. Многе земље имају одличне каталоге, па чак и продавнице таксених марака. На нама је да савладамо ове сметње и тешкоће, — па ми се чини да баш у томе и лежи драж сакупљања нашег материјала те врсте. Сваки наш сакупљач је истовремено и истраживач. „Филателиста“, увођењем сталне рубрике, чини огромну услугу нашим сакупљачима таксених марака, а кроз објављивање чланака не само да се богати наша сиромашна литература о таксеним маркама, већ се ствара и ревија сарадника.

У овом напису покушаћу да изнесем, с подацима до којих сам дошао на терену новости из Источне Босне.

1. Таксене: марке града, среза и општина Тузла.

Пре рата Тузла је имала два, а под окупацијом једно издање таксених мара-

ка. 1954 године понова су у Тузли у промету локалне таксене марке.

1954, 4 мај. — ТУ издање таксених марака града Тузле (НО града Тузле). Штампа: Држ. маркарница у Београду. Цртеж Драгише Трифковића, наставникао гимнације у Тузли.

1) 5 Дин. зелена (76.900)

2) 10 Дин. љубичаста (110.300) 3) 50 Дин. тамносмеђа (54.650)

4) 100 Дин. ултрамалин (46.800) 5) 500 Дин. јоргованаста (19.050) 6) 1000 Дин. опекаста (7.150)

т) 10000 Дин. карминаста (1.450).

Слика преставља специфичан индустриски објекат — торањ за експлоатацију соли. |

У исто време, улето 1954 г. појављује се и прво и једино издање таксених марака среза Тузла (НО Среза Тузланског). И ове су марке штампане у Држ. маркарници у Београду. Цртеж је и за њих радио Драгиша Трифковић. Вредности су 5. 10, 50, 100, 500, 1000 и 5000 Дин. Боје су ми непознате (јер нисам могао добити податке због неуслужности тадањег меродавног службеника). Позната ми је

152