Filatelista

“о рииннице дел ___ рт ТА

Svečana proslava

šesdesetogodišnjice filatelistiške aktivnosti inženjera Aleksandra Petrovića

Po završetku radnog dela poslednjeg sastanka plenuma stare Uprave aveza filatelnsta Srbije na aan 29 marta 1958 god. u 21 Čas., u maioj зап поћега „Махезик“ џ веозгаац, оахтхака је 5уеcana proslava sezaesetogoaisnjice filateističČke акпупози Јпе. ајеказапага Petrovica, počasnog pretsednika saveza muatelista Srbije.

Na ovoj svecanosti, povodom OVOE izvanrednog jedinstvenog filatelistiČROES jubiteja u našoj organizaciji, govorio je drug ıng. arh. Ziva M. Đcrdevic, prevuseanik Saveza .filatelista sSrpije, koji je o zivotu, radu i dugogodišnjoj атеlističkoj aktivnosti Ing. Aleksandra Petrovica, MWroz Ciiavih sest decenija, rekao sledeče:

„Maja meseca prošle godine, veteran naše organizacije, Ing. Aleksandar Petrovic ız Веоgrada navrsio Je 75 godina Života i 60 godina istra]nog ı veoma родопозпов filatelistiČKog тада.

Zbog ovoga је Deveta redovna godišnja skupština saveza filatelista Srbije odlučila da Savez filstelista Srbije povodom ove Sezdesetogodišnjiсе žilatelisticKoOg rada Ing. Aleksandra Petrovića organizuje i ovu posebnu prigodnu filatelistiČku svečanost.

Pre nego se osvrnem na filatelistički rad ing. Aleksandra Petrovića izložicu u najkraćim Crtama najpre biografiju OVOg naseg zaslužnog filatelističkog radnika, s obzirom da je Ing. Petrovic kroz nekoliko poslednjih decenija poznat našoj javnosti ı kao odgovorni rukovoolac ! inzenjer na našim Železnicama.

Inzenjer Aleksandar Petrovic, počasni pretseadnik Saveza filatelista Srbije, roaen je u Smederevu 8 maja 1882 godine.

Prvo detinjstvo proveo je u Smederevu, gde je učio osnovnu školu i nizu gimnaziju. U Beogradu je završio gimnaziju i Tehnički fakultet na Velikoj škoji (1904 godine). Po svršenoj školi radio je kratko vreme u kapDinetu proi. Milana Andonovića, a zatim je (od 13-I-1905 god.) stupio u državnu službu — u Direkciju železnica, gde je s prekidom od 13-IX-19i3 ao T7-IV-1915, ostao sve do 2-X-1924, kad je bio postavljen Za роmoćčnika direktora za građenje novih železnica. Odatle je premešten za pomocnika direktora pomorskog saobraćaja u Splitu (od 24-V-1925 do 31-VIHII-1929), pa za pomoćnika direktora železnica u Sarajevu, gde je unapređen za direktora železnica, pa odatle premešten u Beograd za direktora Železnica (24-V-1934 god.). Na dan 3-X-1955 god. postavljen je za upravnika pomorstva ı rečnog saobračaja i u tom zvanju penzionisan 26-I%-1939 god. Odmah je izaDran та direktora Srpskog brodarskog društva i tu ostao do ulaska Nemaca u Beograd.

U II beogradskoj gimnaziji „Vuk Karadžić” učestvovao je u radu podružnice „Gimn:azijalac”

(docnije „Karadžić”) i bio biran u njenu upra- .

vu. Na Velikoj školi učestvovao je u buni protiv senata 1902 godine, koji je držao svoje sednice u sali Velike škole, — pa je zbog toga bio kažnjen udaljenjem iz škole za godinu dana. Učestvovao je i u poznatim martovskim demonstracijama 1903 godine.

1908 godine bio je izabran za odbornika Beogradske opštine i tu ostao do sVvršetka balkanskih ratova.

Za vreme aneksije Bosne osnovao je Železnički crveni krst, koji je ukazivao lepu pomoć Crvenom krstu, radi čega je bio odlikovan diplomom Crvenog Krsta.

Zbog kratkovidosti nije služio vojsku, te je za vreme Prvog svetskog rata bio dobrovoljac u Železničkoj komandi, pošto je pred rat dao ostavku na državnu službu. U aprilu 1915 godine vratio se u državnu službu i ostao na Žželezni-

: 81

cama, pa: se je sa svojim osobliem i radnicima evakuisao preko Albanije i Skadra na Solunski front, gde je bio na građenju vojnih železničkih pruga na frontu kod Subotskog i Bitolja.

Jedno vreme, za vreme toga rata bio je u

. Francuskoj kod Omleanskih železnica (Раг5—

Orlčan) i počeo prvo građenje stanica za prihVa– tanje američkih trupa u Montoaru, ali je taj posao morao ostaviti, da bi se odazvao pozivu TOLIŠLUA na Krf, a sa Krfa je otputovao za Soun. u prvom deceniju Ovog veka sarađivao je u „.Železničaru”, organu Udruženja srpskih že-

lezničara. U Solunu je za vreme Prvog svetskog rata, 1917 godine, pisao razne članke p+otiv tadašnjih naših neprijatelja: „Istorija suma-– rena”, „Vrhunac varvarstva — Leševe svinja-

ma”!, „Moderni divljaci — Nemci propadaju kao žrtve svoga gusarstva”, „Italija i Srbija' i dr. р

U delu „Jugoslavija na tehničkom polju 1919—1929”, koje je izdalo Udruženje jugoslo-

venskih inženjera i arhitekata, napisao je pregled celokupnog rada u Upravi pomorstva od 1918 do 1999 godine na izgradnji pristaništa, sVetionika i drugih pomorskih uređaja, O razvitku pomorskog saobraćaja i dr. ЈИ

U „Narodnom Jedinstvu”, almanahu koji je izlazio u Sarajevu, kao,i u listu istog imena pisao je 1930 i 1931 godine i pledirao za izgradnju pruge Вгеко—Тила, Која је posle Oslobonjenja i izgrađena, s nekim izmenama prema тадаšnjim potrebama, kao prva omladinska pruga, vrlo značajna za industriski i rudarski bazen oko Tuzle.