Filatelista

— Zovem se Lujs Martin, reče mi. Imate li stare engleske koverte sa Шта ргеzimenom ?,

— Ima:ite sreće, rekoh mu, Imam jednu

12 1850 godine adresovamu ma neki роко-

dicu Martin u Bostonu, gradiću u unu-

фгазијош Етпејеске.

Карефап poskoči od sreće.

— Boston uzvikmu. To је mneočekjvamo prijatno. Mi baš živimo u američkom gradu Bostonu!

Bio, je m tolizoj meri oduševijem da mi plati kovertu gotovo pet hiljada dolara.

Docnije sam čuo da je ovu kovertu stavio род wtaklo na stolu svoga salona u Bostonu kao dokaz svoga porekla, ne upubivši čak mi svoju žemu i ćerku o OVOJ sitnoj laži ц mpogledu svoje genmealogije. Dve godine Казтије, вофоуо sam bio zaboravio njegov slučaj, kad se kod mene u radmji mojavi mlada Amerikanka tu pratnji mladića izričito framcuskog паglaska. — Gospodine Rouz, reče mi ona, Ja sam ćerka omoga Martina iz Атетке кор је, zahvaljujući vama, ofkrio emglesku. granu maše гротофсе...

Kašljucao sam otežući odgovor, Plašio sam se da će doći do mekog prebacivanja s njene strame. Ali njema priča bila je zanimljivija mo što sam očekivao. Mlada devoika je krenula iz Amerike u Englesku da poseti kolevku svoje porodice, U Bostonu, u Engleskoj, nije bilo nikoga više od porodice Martin, ali je onde saznala da su omi poreklom hugenoti iz Limoža odakle su usled iwverskih progona prebegli preko Lamanša. Devojika je otišla u Limož, u Francusku, da dalje traži svoju porodicu. Tamo je našla aristokratsku porodicu Martina i prikazala im se kao daleka rođaka iz Amerike. Ona: se veniila sa poslednjim izdankom stare loze, svojim dalekim rođakom. i vodi ga sada preko Atlantika...

Alko filatelija može wa sklopi brak, mada 1 оуако zacbilaznim putevima, ona isto tako može i da ga rasturi. Strast Dojedinih skupljača graniči se često sa fiksidejama, Imao sam КкШ јела, tridesetpetogodišnjem čoveka Moji se potpuno posvetio markama. On je tražio od mene da ga u bilo koje doba dama i noći obavestim, čim mi do ruke dođe marka koju on naročito traži,

Pozvao sam ga telefonom jedno. veče, pošto sam tada naišao na trag jedne marke, za kojom je om odavna čeznuo.

— Sjajno! reče on sa druge strane žice drhtavim glasom... Dolazim одтаћ ро nju.

— Ali ne, rekoh mu, sutra oko ауа рор odme.

On zaćuta za trenutak-dva.

— То је teško, reče... Ali, svakako ću udesiti da dođem - vama u tri.

Bilo je tni i trideset, sledećeg dana, kada sam ugledao svog Mijenta. Bio ie svečano odeven, kao da ide na venčanje.

primiću je tek

|— Brzo, reče uzbuđenim glasom, pokažite mi je. :

Розтафгао је тлатки dugo i zaljubljeno, konstatujući da je u odličnom stamju, plaо је 1 рропоуо 1:520 brzo, kao što је i ušao, Četvrt sata docnije k meni je ušao stariji čovek, takođe obučen Као да де na venčanje, koji je sa trideset godina razlike, neobično ličio ma moga ilijemta.

= Па niste slučajno videli moga sima? reče mi, pošto mi je prethodno rekao ikalko se zove. On se vemčava danas. Tel što se ceremonija u crkvi završila, nestao je bez traga. Svi, ga čekaju pred crkvom. Kako mi je poznato da ste ga juče zvali telefonom i da je om „lud” za markama, ako smem fo pred vama da kažem, pomislio sam da mije požurio k vama...

Razlozi, koji navode ljude da strasno skupljaju marke, veoma su različiti, Poznavao sam jedmog skupljača, koji se interesovao samo za marke sa religiomom sadržinom, a maročito marke emitovane u Vatikanu. Sem što je nosio izvanrednu veliku i lepu iplavu bradu, činio se po svemu sasvim normalam čovek. Saznso sam, međutim, kasnije, da je zatvoren u ludnicu na fraženje sopstvene žene, Uobrazic je. bio da je papa Gregor I i odbio svoju ženu da je prizma kao takvu. Svemu je bila kriva jedna wvatikanska marka, koja je prikazivala lik pape Gregora I, sa dzvanredmo lepom, plavom bradom, Čovek je od toga doba počeo da veruje, u Svojoj. bolesnoj psihi, u reinkarnaciju duša i sebe držao za rimskog davnoumrlog papu. Od tada je počeo da skuplja svoju izvanrednu reflku i bogatu zbirku maraka sa svim serijama Gregora I, koja ga je dovela među zidove bolnice za duševno obolele.

Ali velike kolekcije glavnom ne nastaju Као mposledica toliko filatelističke strasti koliko, želje za uspešnim mplasiramjem kapitala, — želje za bogaćenjem. Odista, to je jedan od najboljih i najsigurnijih mačina da se ikamital mpovoljno mlasira. Američici milijarder Artur Hajnd, koji je imao jedmu od majlepših zbirki maraka na svetu, odlučio je da podeli sav svoj novac na dve jednake polovime, i jednu uloži u poslovne špekulacije, a drusu u marke, Nekoliko godina pre svoje smrti, posle trideset godina ovakvog dvostrukog poslovamja, konstatovao je da su mu marke donele deset puta više profita od finansiskih špekulaojja, koje su uvek bile uspDešne, mora se додат.

Na. taj način, čini se da je trgovcu markama veoma lako da zaradi znatan imetak. Nije to, međutim, uvek. slučaj. On mora ćesto da ulaže u marke ogromam novac, što mprefstavlia uvek opasan rizik.

Specijalne serije maraka, koje Ккотпаеmorišu izvesne važne događaje, pretstavljaju filatelistima mnaročitu moslasticu, a još više od toga takve marke, stavliene na specijalne kovente i poslate ma adresu skupljača istoga dama kada je marka iz-

126