Filatelista

| у

кађена", из чега се види пооштрење |

мера у случају опасности (што се види из рапорта од 11. ХЕ. 1836). ;

Немамо података кад се први пут по-

чело с употребом печата на дезинфикованим писмима. Немамо доказа о уда-

· рању печата на другим карантинима или састанцима — сем Алексинца, који

је био највећи (капацитета до 1000 људи) и најважнији наш карантин (на

главном удару зараза с југа, из Турске).. Поседујем писмо Ниш Београд, које је

Докле су функционисали наши карантини и шта се радило с писмима, немамо тачних података. Уопште узев, ова писма су врло ретка. С друге стране треба истаћи ванредну важност санитетских мера успостављених са стране кнеза Милоша. Србија је била прва на

удару зараза, које су долазиле из Ази-

је у Европу, преко Турске, и може се рећи да је по важности Алексинац био чворна тачка, односно оно што је пре

_њега био Земун за Европу. Колико су

прошло тај пут пре оснивања каран“ тина' (1885 г.. Први доказ O постојању печата Алексинца је воштани печат (сл. 2) из 1843 године са трбом Обреновића на писму писаном грчким језиком. Друти по датуму је печат из 1844 године са грбом Карађорђевића — опет у црвеном воску. 3

После ова два жига је прилична празнина, и тек шездесетих година виђамо нешто чешћи, али ипак један од ретких житова уопште, — негативан жиг (бела слова на црној основи) — исти као онај из 1843 године, али са празном средином. ~

Др. Б. Новаковић

биле ефикасне мере кнеза Милоша, нека послужи за доказ и писмо, које сам нашао и у коме пише један службеник своме помоћнику министра унутрашњих. дела године 1841, да су баш тих дана добили писмо од аустриског конзула, у коме истиче велики успех карантина у Србији и да ће због тога бити учи-

њене измене у карантину у Земуну. Ово је једно од најтежих подручја, зли без сумње од специјалног интереса како за филателисте уопште, тако, и

специјално, за лекаре грилателисте. Др. 6. MH.

Геофизичра година на поштанерим маррама

(Наставак) БУГАРСКА ЕКВАДОР 15. Х. 1958. — Спомен марка sa: Meb.

ХТ. 1958. — Марка у спомен Међународне геофизичке године: 80 ст. тиркизне боје, зупчана и незупчана. За ваз-

душну пошту, са сликом „спутника TIH:

Штампа Држ. штампарије у Софији У дуботиску.

ЛОМИНИКАНОКА РЕПУБЛИКА

XI. 1958. — Серија марака у спомен међ. геоф. године израђена од Олимписке серије марака од 30. Х. 1958 с претиском „1. 6. У, састоји се из франко марака од 1, 2, 3, 5, 7 С; авионских од 11, 16 и 17 С. и блокова франко и авионскот- зупчаних и незупчаних. = Тираж: 50.000 серија и 5000 блокова.

теоф. годину од 180 С. плава, са сликом земљине кугле са ракетом и сателитом у лету око земље, са траком у екваторијалној равни с текстом „АМО СЕОЕЈТSICO” ми с планетом Сатурном. Издата је и пригодна ЕРС са притодним жиTOM. КИНА

1958. — Серија од 2 марке у част Планетаријума, — улази у оквир ове тематике. ПЕРУ. Нема података.

РУМУНИЈА 4. 11. 1959. — У спомен на лет совјет-= ске ракете „Солник" марка за ваздушну