Filatelista

у : = вез именовао га је за дописника Средишта за филателистичку литературу. Из „Филателисте" бр. 6 и 7/8 за 1939 годицу прештампао је „Грађу за историју поште у Србији". — На основу новоприкупљених и проучених података Дероко је током 1938/40 штампао у „Филателисти' изнова обрађену студију српских поштанских марака. Сређен, понова прегледан и допуњен текст из тих чланака отштампан је 1940 године у засебну књигу под насловом „Историја поштанских марака Србије" као 1 свеску „Библиотеке Југословенског филателистичког савеза“.

Осим ових главних радова Дероко је у разним нашим и страним часописима много писао и о маркама Словеније и о оним из тзв. „отштег издања", које су пуштене у течај на целој територији ондашње Краљевине С.Х:С, 15 априла 1921, кад су, с друге стране, изгубиле франкатурну вредност посебна покрајинска издања за Србију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину, — све оно послератно шаренило.

Последњи његов рад био је припрема „Опецијалног каталога југословенских марака ошштег издања“, који је требало да изда Југословенски филателистички савез, али пошто се у њему није могло ништа радити због забране рада у свим организацијама, уступио је Дероко сав тај спремљени материјал за „Приручник и каталог марака“ за 1942 годину.

Дероково знање више страних језика и његово често путовање у иностранство обогатили су још већма његово и онако велико искуство и знање и омогућили му непосредно општење са многим страним чувеним и познатим радницима на пољу филателије, а нарочито са оним који су проучавали српске марке. Цењен као велики стручњак у филателији, он је одликован разним почасним звањима на великим европским изложбама: у Бечу 1911, у Паризу 1914, у Берлину 1930, у Бечу 1938, у Брислу 1934, у Кенигсберту 1985, у Прагу 1938, а на „Зефибу" у Београду 1937 био је претседник изложбеног одбора.

На МТ годишњој скупштини Југословенског филателистичког савеза одржаној 8 септембра 1935 године основана је савезна плакета за заслуге стечене на проучавању југословенских поштанских вредносница или за заслуге стечене на филателистичкој литератури. Та је плакета названа „Плакета Е. Дерока“. Тиме је дат најбољи доказ велике вредности нашег првака у филателији и његовот великот угледа међу југословенским филателистима.

Исправан патриота, честит грађанин, кога је формирала предкумановска Србија, Дероко је такав остао и у најтежим данима за време рата и немачке окупације, кад су се мноти карактери ломили, а понос, често, лако бацао под

ноге. Обновљени Велико-немачки филателистички савез понудио је Дероку стално чланство, почаст, која би иначе, да није било рата, имала велики значај у филателистичком свету уошште. Дероко, који је искрено волео своју земљу, одбио је понуђено чланство са врло смелом готово пркосном мотивацијом:; да се не може примити чланства, пошто понуда долази од оних, који су окупи– рали његову отаџбину. Само високо морални карактери и достојанствени људи моту доносити овакве одлуке!

Иако се у Србији доста учинило на подизању стручне штампе и проучавању поштанских вредносница, свакако да ће још дуго времена на првом месту стајати гигантска фигура Евжена Дерока, којој се још нико није успео да приближи, нити да је превазиђе. Његов рад на пољу филателије огроман је, како по обиму, тако и по значају. Он је поставио солидне основе српске, односно југословенске филателије и уздитас њихов углед до међународне класе. Он је међу првима узорао дубоку бразду на пољу наше филателије; био је и још увек је снажна и једна од значајних фигура у нашој и страној филателији.

Благодарећи његовим радовима, филателија у Србији узимала је све веће размере. Читав низ угледних људи почео је да се бави сакупљањем наших марака. Дотле обична разонода, она је почела да интересује многе, који су јој прилазили са више пажње, а понеки и са великим одушевљењем. Међутим, у почетку је то још увек појединачно "скупљање неколицине људи, који нису имали међусобне ближе везе. Од њих се издвајала неколицина, и они су почели да се повремено састају, измењују марке, саопштавају своја запажања и утиске. То је био почетак организовања српске филателије, прилажење скупу људи, који ће касније одиграти видну улогу у стварању филателистичке организације у Србији. Поред других корисних појава, филателија зближује људе, од непознатих ствара добре пријатеље и другове. То је, можда, један од главних разлога за њен сталан успон и све већи замах. То су осетили и први српски сакупљачи марака. Поред тога, низ првих српских филателиста уверио се да сакупљање може да буде успешније; ако се дође у ближу везу са осталим "сакупљачима у месту, земљи, па и у иностранству. Тако се створила идеја за оснивање друштва или клуба сабирача марака, али се њено остварење морало да одложи збот тадашњих мутних прилика код нас и у свету до свршетка Првог светског (рата.

О првим почецима филателистичког живота писао је пок. Дероко у чланку »О развоју филателије у Србији", оштампаном у „Филателистичком алманаху" Др. В. Симића-Вакановића, за

173