Filatelista
динске рубрике, а као најважније, омладинска и пионирска штампа -едовним и пригодним Филателистичким руорикама, полустрипованим филателистичким рубрикама, „Рипли“ рубрикама, конкурсима са питањима и наградама, као и конкурсима за најбоље теме младих о филателији.
3) Филм је дивно средство пропаганде и повезивање са филмским предузећима могло би да нам да низ успелих интересантних " краткометражних пропагандних филмова, који би третирали питања израде марака, начина сакупљења марака и низ других филателистичких манифестација.
4) Формирање специјалних филателистичких екипа, које би путем предавача снабдеваних "Фланелографима иштли од центра до центра, где се скупља омладина- и тим средствима пропавирали филателију.
5) Посебне покретне пропагандне изложбе биле би допуна филателистич= ком просвећивању омладине. Овакве изложбе требало би да буду снабдевене и ботатим пропагандним материјалом, који би се делио младим посетиоцима.
Иако су овде набачени само неки од путева пропаганде филателистичког ваститања омладине, види се да они нису ни мало лаки.
Оваква агитација филателије захтева да свако друштво или подружница,
па и свако повереништво, а да не гово-
римо о савезном и републичким саве-.
зима, мобилише на том пољу све чланове управе, а не само појединце, као што је то до сада био случај. Оваква агитација и пропаганда од стране филателистичке организације захтева широке управне одборе, који ће обухватити у прво време већи број просветних радника, па макар они и не били у правом смислу речи филателисти. У сваком случају без мобилисања свих филателиста, овакве акције се не могу ни замислити, те стога филателистичке организације имају данас као главни задатак окупљање филателистичке омладине. Као посебно питање треба истаћи иступање наше омладине у иностранству. Осим повремених међуградских посета треба формирати учешће наше омладине на међународним изложбама, као и организовати екскурзије у нашој земљи. На тај начин ће размена марака још више зближити "младе Филотелисте. Организовање међународних филателистичких изложби омладинског карактера, узајамне посете, размена марака и сл. имаће неизмерне и ефектне резултате. Нашу омладину данас интересује све, па и филателија, а наша је дужност како грађанска, тако и филателистичка, да јој у томе помогнемо.
Штампари поштанебих мараба у Лондону прибазују небиђене стбари из својих Болебција
Још 1890 године, кад су велике колекције марака Thomas Keay Таршпе-а прешле, после смрти власника, у Британски музеј, Лондон је добио сталну изложбу поштанских марака.
Сада Лондон има још једну сталну изложбу. Наиме, у Негепф 5'гееј 84 постоји изложбена просторија са најинтересантнијим колекцијама које постоје. То је приватна збирка издавачке куће Тпотла5г Пе Га Вџе и Комп. Она садржи мноте марке, које раније нико није видео сем сарадника ове фирме. Наиме, на овим изложбама приказани су цртежи и пробни отисци марака које никад нису биле у течају. Услед великог обима материјала, а недостатка потребног простора, излошци се свака три месеца смењују. Ову „промену програма" редовно спроводе власници — фирма Тћотаз Ре Ба Вџе и компанија.
Ова фирма већ више од једног столећа штампа марке за земље широм света. Сто четрдесет седам поштанских управа до сада је извршило поруџбине
код ње. Међу овим маркама постоје мноти излошњци, који претстављају главну атракцију за посетиоце ове изложбе. Уствари, овде нису изложене само марке, већ и пробни отисци, које би мноти филателисти желели да имају у својим збиркама.
Кад нека влада изда налог за штампање марака, обично се за то траже понуде од две-три фирме. Понекад су ти захтеви врло прецизни, а то се обично дешава, кад нове марке треба да обележе неки посебан догађај и кад се основни план већ унапред зна. Тада често штампари, који преговарају, сами предлажу цртеже, које су њихови уметници припремили, Следећи корак је да се по уметниковом цртежу изради гравура у металу. Отисци од њих се затим подносе на одобрење. Ако се пак у међувремену појаве нове идеје, предлаже се ново графичко решење. Сви ови отисци спадају у пробне отиске. Овакве специмене поред купца обично поседује још једино штампар. — Понекад штам-
185