Filatelista

Ортанизована Филателијау Србији релативно је новијег датума. Под организованом филателијом сматрамо 0снивање и постојање филателистичких клубова, друштава, савеза, издавање часописа и др. Свега тога у Србији није било све до свршетка Првог светског рата. Међутим, то не значи да у Србији није било филателиста и да се њоме није нико бавио. Било је појединаца, који су се, независно један од другога, бавили сакупљањем марака. Код већине било је то само обично остављање устрану марака са приспелих писама или одвајање из старих архива, кад су се оне уништавале. Али је зато било и понеких, који су отскакали од ових Oбичних сакупљача. Они су прилазили маркама са више пажње и љубави, и од њих, управо, и почиње оснивање и стварање филателије у Србији. Неки од њих су током времена постали добри познаваоци поштанских вредносница, нарочито марака, и то српских и сакупљање поставили на озбиљну, а касније истраживачку основу.

Познато је да је први стручни чланак о српским маркама из пера Аустријанца, капетана Шенека из Граца, објављен у часопису „Амеф а РћМафено!"“, у броју 6 из 1897 године. Чланак је имао наcom: „Die šltesten Marken vom Serbien”; написао је по службеним подацима, добијеним од Стевана Поповића, тадашњег инспектора српске. поштанске управе. Тај чланак чини прекретницу у скупљању и интересовању за српске поштанске марке, — и у земљи и у иностранству. Објављивање овог чланка утицало је на ондашње познаваоце српских марака, да и они своја запажања изнесу у стручним филателистичким листовима. Међу првима, јавио се са студијом о српским маркама В. Duerst из Лондона 1899 године у часопису „Тће Philatelist Journal of Great Britain”, Op. 98 — 103.

У Србији први је стручно обрађивао српске поштанске марке Хранислав Валтер (рођен 30 марта 1854 у Доњим Бжежанима код Прага; умро у Нишу 28 јуна 1906 као артиљериски капетан). Валтер се бавио скупљањем марака од ранот детињства. Касније је све дубље улазио у проблеме филателије и зналачки проучавао марке балканских земаља, нарочито српске. Важно је напоменути да је Валтер пратио страну стручну литературу; био је претплатник онда чувеног часописа „Ам ла РћЏафецећ“, а био је и члан „Ми ејдешвеће Philateliзђеп Мегејп"-а и примао њихов часопис „Mitteldeutsche Philatelisten Zeijitung”. NV овом листу у бројевима 10 из 1902 и 1 из 1903 године објавио је чланак „Ефуа5

РАЗВОЈ ФИЛАТЕЛИЈЕ У СРБИЈИ

ilber die Manken von Serbien” (Hemrro o српским маркама). .

Као официр Валтер је живео у Нишу и Београду. Ту је дошао у додир са српским сакупљачима марака, међу којима је био познат ондашњи штуковник и маршал двора Мих. Рашић. Овај је скупљао српске марке, али ни издалека није био тако добар познавалац као Валтер. Зато је Рашић поверио Валтеру да стручно уреди његову збирку марака кнежевине Србије. Валтер се примио посла и ускоро. је из Немачке набављен специјалан албум, у који је била смештена збирка. Користећи материјал из своје и Рашићеве збирке, Валтер је написао поменути чланак о српским маркама. Он је већ тада писао о половљеним маркама, ретком зупчању и другим реткостима и особеностима, па и о фалсификатима српских "марака. Што је нарочито карактеристично за оно време, Валтер је скупљао и целине Србије, поље које нико пре њега у нас није обрађивао.

Валтер је умро релативно млад, кад је био стекао драгоцена знања и велико искуство, те могао да ствара и преноси своје знање као велики филателистички стручњак, Његови су радови скренули пажњу и филателиста вав граница (наше земље. Судећи по ономе што је дао онда врло оскудној филателистичкој литератури у неколико чланака, који су се одликовали прецизношћу, добром документацијом, лаким и приступачним стилом, од њега се могао очекивати плодоносан рад на изучавању српских марака и целина.

Други наш човек, који је почео да се бави проучавањем марака још док је Валтер био жив, а који је оставио ду-

171