Filatelista

21) +. Јанићијевић за „Коверте првог дана Новог Зеланда“. ~

22) Н: Јанићијевић за „Летови ЈАТ-а".

23) Н. Јанићијевић за „Коверте првог дана ОУН".

24) Н. Јанићијевић за „Коверте првог дана Јапана. -

25) H. Јанићијевић за. „Коверте првог дана Канаде.

26) Зоран Живковић за „Коверте првог дана Аустралије“.

27) Ал. Богдановић за „Црв. крст Југославије .

На изложби је учествовао 21 излагач са 94 експоната смештених у 389 витрина, не рачунајући посебне витрине Завода за израду новчаница.

По местима било је излагача:

Из Београда 25 са излож. 63 у вит. 164 Из Н. Сада 14 = Мо 19%, 5 170

Из Суботице 14 vo “ о 24 Нз Ниша 1 » sj 10% 1 Из Сенте 1 та " |] 4 Из Фекетића |! 1 Ž ан 13 Из Кикинде | ЈЕ Ре = 6 Из Лесковца 1 - 7; TOV 2 Из Сарајева 2 = 3 2 5

(ООцењивачки суд доделио је:

19 златних медаља 17 сребрних медаља 21 бронзана медаља 27 похвалница

4 Излошка није оцењено, а 6 је спојено са сродним излошшима истог излагача и додељена једна награда.

Ако узмемо као тачно да су награде скоро главни циљ код већине излагача, а да, истовремено, оне треба да буду мерило филателистичке вредности изложеног материјала, не може се, и овога пута, очекивати да ће одлуке оцењивачког суда бити једнодушно прихваћене. (Ово првенствено важи за оне излагаче, који су, непознавајући довољно принципе оцењивања изложака, а неки ради тога што су први пут излагали, очекивали веће награде.

Код оцењивања необично је важно да се не води посебна пажња о личности излагача и о његовом филателистичком раду ван изложене збирке, већ о њеној филателистичкој вредности. Реткост изложеног материјала, тешкоће око набавке, квалитет и лепота излошка, потпуност збирке, уложени самосталан рад, распоред материјала, опис и текст, опрема, обим и значај подручја обухваћеног излошком и др. — све то заједно пружа појам о филателистичкој вредности једне збирке. (Ово, истовремено, служи ин за мерило о степену филателистичког развитка, укусу, индивидуалности и систематском раду око састављања збирке једног излагача.

И наши излагачи и наши посетиоци изложби губе из вида неке чињенице важне за расправу питања оцене изложених експоната. Мислимо да неће бити сувишно, ако се на овом питању задржимо мало ду-

же, како би отклонили неразумевање извесних додељених награда и, истовремено, предочили који све елементи утичу на висину оцене изложака.

Код истраживачких и специјалних збирки, а на овој изложби било их је неколико и то великих, пресудну улогу играју: оригиналност теме, потпуност, јасноћа и прегледност обрађеног материјала, док код осталих тзв. генералних збирки од важности су ове чињенице: обим збиоке, њена потпуност према изабраном подручју, изглед и квалитет изложеног материјала. (Опрема, често пута, сугестивно може да делује на посматраче и при додељивању награде може чак да одигра и пресудну улогу. (Ово стога, што опрема треба да пружи утисак хармоније, једноставности, и не скреће пажњу на оно што је сувишно, утрпано, да не вређа осеЋање за лепо, једном речи, она треба хармонично да употпуни изложени материјал. Облик и распоред натписа на излошцима мора бити предмет посебне пажње. Излагачи обично ту греше: или су преопширни, или оскудни, недоречени и неразумљиви (само на страним језицима) или их уопште нема. Истраживачке и специјалне збирке морају имати и објашњења, и то што краћа и јаснија. Ођаво и неестетски делују велика и широка слова и оквирне шаре, јер треба упамтити: главне су марке, а све остало иде у други план, има споредну, допунску улогу и, самим тим, треба да буде са великом дозом осећања за меру ин естетику.

Уобичајено је да излошци чланова оцењивачког суда не учествују у такмичарској групи. Тако је било и на овој изложби. Но то не значи да се њихови излошци не треба да оцењују и награде. М овде важи принцип да члан жирија не учествује у оцени своје збирке, што је апсолутно правилно. Међутим, критеријум оцене овде је строжији, јер се претставља да чланови оцењивачког суда и њихови излошци треба да служе за пример осталим излагачима. о, нажалост, већина оцењивачког суда, не улазећи у субјективне разлоге сваког појединог члана суда приликом доношења своје оцене, може да донесе и контрадикторне, па чак и погрешне одлуке. То су појединачни случајеви и они, свакако, не могу да утичу на општу оцену објективности оцењивачког суда.

И поред свих настојања, и на овој изложби испољиле су се извесне слабости и недостаци. Го је, у главном:

а) осуство изложбеног каталога, који би допунио изложбу, олакшао разгледање експоната. (Овај каталог није могао бити отштампан ради изненадног померања отварања изложбе од 6 на | јун ове године.

6) Недовољно учествовање изложака са комплетним збиокама марака ФНРЈ.

в) осуство марака са спортским мотивима и безначајан 6рој марака за ваздушну пошту.

Џоред ових уочене су и друге негативне појаве. Пре свега савезних функционера на излоџби било је ин сувише мало. Мако је

110