Filatelista
много труда и пажње пропагандном раду и својим многобројним чланцима по дневним листовима, изложбеним каталозима, приручницима, ендиклопедијама и др. = југословенским, немачким,италијанским, чешким, енглеским и др.— је ширио ос-– новне поуке из филателије међу нашим дру говима, а стране филатевлисте упознавао са издањима наших поштанбких вредносница.
Највећи број својих радова објавио је у предратном " Филателисти ", чији је био највреднији и стални серадник, 8 зв– тим у дневним листовима : у бвоградском " Времену " и загребачким " Новостима ". Био је сарадник многих страних филатели– стичких листова. Поред тога, издао је по себна дела:" О историји српске поште од 1866. – 1911." која је штампана 1916. у Берлину на немачком језику: " Поштанске марке Србије у историјском прегледу ", издато у Београду 1935.; " Историја поп– танских марака Србије, издато 1940. roдине као прва свеска библиотеке Југословенског филателистичког савеза, и друга.
И данас, о 20-годишњици Дерокове смрти морамо се с највећим поштовањем — сетити дугогодишњег председника Српског филате-– листичког клуба у Београду, председника предратног Југословенског филателистич ког савеза за све време његовог постоја= ња, почаеног члана многих српских, хрватских и словеначких друштева, члана одењивачких и почасних изложбених одбора( у Бечу 1911., у Паризу 1914., у Берлину 1930., у Бечу 1933., у Брислу 1934., у Кенигсбергу 1935., у Прагу 1938. Ј, пред седника изложбеног одбора " Зефиба"у Beo граду, добитника медаље Аустријског филателистичког савеза – за стручни,истра-
живачки и литерарни филателистички рад, добитника Линденбергове медаље за 1936. годину, највећег одликовања немачке фи-– лателије " заслужним радницима на пољу
филателистичког истраживања".
Дероко је својим радовима допринео мно го користи југословенској, а нарочито ср пској фил>телији, а себи створио до данас недостижну висину међу нашим филателистима. Без његових дела неће нико мо– ћи приступити проучавању српских и по-– штанских вредносница.
I OVO PROČITAJTE
Један наш недељни лист донео је пре кратког времена упутство за млзде читво– це " Како да одлепите марку а да се разгледница не оштети ", по коме кад OM ce поступило, оштетила би се и марка и разгледница. То је упутство написао свакако неки " филателиста " који није довољно упућен у овај посао, а вероватно да има наших омладинаца који су то прочитали,пла да не би, радећи по том упутству, оштети ли своје разгледнице и марке на њима, доносимо упуте како треба у оваквим солучајевима поступити.
Најпре треба бити начисто с тим да се на разгледнице лепе марке најнихих вредности и да та марке кад су одлепљене има ју врло малу вредност у филзтелији,те их
многим
12
не вреди скидати. Ово нарочито ако су из редовних издања марака. Мзрке на разглед
ницама имају знатнију вредност само зко су из пригодних издања ( спомен, ona гандних и других специј=лних издања) или
ако су поништене пригодним кигом. Али, у овим случајевима те м=рке имају знатно већу вредност залепљене на разгледница ма или на ковертима (' на целинама, како их филателисти називају " него кад се од лепе. Но, ако се неко реши да одлепи мар ку са разгледнице, а да ову не оптети, онда се не сме разгледница с марком потапати у лавор или лавабо пун воде, јер би тада страдала разгледница, а вероватно и марка до извесне мере, што зависи од врсте папира, од боје мзрке, од хига и од мастила којим је разгледница испи– сана. Картон кад се уквзси не мохе се ви me повратити у првобитно стање: исто та-– ко и папир марака често се, под утицајем воде толико окупи да се и димензије марзка измене. Боје и на маркама и на разгледницама могу бити врло осетљиве,да се под духим утипојем воде мењају. Ма како пажљивим брисањем сунђером текста испи-– саног мастилом не постиже се никад пот– пуно одстрањење трагова мастила: мастило Ррзаетворено у води даће увек извествн јечи или слабији тон и разгледници и марки. Ако се жели да се сачува разгледница, а да се са ње одлепи мзрка, треба само марку п врло узан оквир око ње натопити с малом количином воде, тако да вода целу марку покрије. Тако натопљену марку оставити извесно време под водом, па пин цетом покушавати, с времена на време,од-
лепљивање марке, све док се сасвим лако не одлепи. Чим се марка скине, треба одмах поку-
пити воду са разгледнице и осушити је чистим упијајућим папиром, па је између обичних чистих белих или упијајућих папира ставити испод неке тешке књиге, да се оно овлажено место потпуно осуши и ис прави. Кад се скине марка, уквашено место на разгледници потребно је пре сушења очистити од лепка.
Одлепљену марку не стављати на новине или на папир одштампан или у боји,већ је најпре треба осушити између упијајућик па пира, па је затим ставити између сувих листова неке дебље књиге, да се потпуно
јовуши а исправи.
Инг. Александар Петровић