Filatelista

нар нето

Na drugoj strani stajali su borci OBlobođilačke borbe i pokreta otpora,sinovi svoga naroda i svoje zemlje i govori ij:

"..Zaklinjem se imenom onog što mi je najmilije,

Zakljinjem se životom,čašću i krvlju svojom da ću se boriti do poslednje dahs svog,do potpunog uništenja fašistić

kog osvajača i potpune slobode пагода BVOg.

Ако ovu zakletvu ne održim,neka me u= vek prati prezir i sramota i neka me

neumitna kazna narođa svog stimne...”

Prošao je srednji i došao novi dvadeseti vek,a inkvizicija ova nova bila je ista i još i gora.Mi je ne pominjemo da bi je se sećali,jer sećanje na nju,sećanje je na strahotu i jezu,koju ni kroz la jku ne volimo.Pominjemo je da Be nikada više ne ponovi jer je zla,a zlo treba mrzeti.Pominjemo je da se setimo žrtavasvih Banjica,Jasenovaca,Mauthauzena,Ausšvica,znanih i neznanih u svim zemljama o кирјгтапе Еугоре,бевке sudbine Drugog sve tskog rata.Pominjemo je zato jer znamo

Sako je skupa ova naša sloboda Crvena od krvi koja nikada ne bleđi.,.

_Ova grupa izložaka zaslužuje posebnu pažnju i rađi toga što je pripremljena po sopstvenoj iđeji mlađića,koji lično nije osetio strahote logora,ali je stuđio z no proučavao i shvatio ovu našu tešku istorisku proBlost.

CRVENA ARMIJA U BORBI

ZA OSLOBOĐENJE POROBLJENIH

Narođi jugoslovenskih zemalja su u svojoj prošlosti upirali oči prema velikoj Rusiji,prema velikom slovenskom naro dđu,priželjkujući njegovu pobedu u ratu i razvoj u miru.Verovali su đa će tu naći svoga zaštitnika.

U velikoj Oktobarskoj revoluciji hero ji iz Jugoslavije borili su se na boišti ma carske Rusije u ređovima proletera Le njinove Фбгуепе агијје.Вог111 ви ве вАпоvi rađnika i seljaka iz Jugoslavije 28. sela i гадоуе Sovjetskih proletera, za

rvu socijaligtičku komunu,za prvu radni Ско seljačku vladu.Ratovali su na boišti ma Galeke Rusije,sBećajući se svoje допоvine i obespravljenih jugoslovenskih pro letera.Prosipali su kapi crvene krvi па frontovima od Lenjingrađa do Urala.ZavrBavajući Nenjinovu ratnu školu stvaral i Bu Be likovi crvenih komandanata oličeni preko junaka Alekse Dunđića i drugih zna

ajnih jugoBlovenskih revolucionara.

Došla je 1941.gođdina i kao u Prvom svetskom ratu donosila jugoslovenskim i sovjetskim narodima iz Memačke i satelit skih zemalja smrb,jauk i ropstvo.lI te, 1941 godine digli su se borci porobljene ali nepobedjene VMugoslavije.Te godine su isto kao i 1956.u Spaniji,hiljađe kilome tara odvojeni jedni od drugih,sovjetsk i i jugoslovenski proleteri uništavali fašističku neman i branili svoje domove i svoju slobodu.Stari proleteri Lenjinov e garde komanđovali su na sovjetskim 1 ји-– goslovenskim bojištima protiv iste fašis tičke rulje.

Godinama se ratovalo,ginulo i pobedji valo.Branioci Moskve,Lenjingrađa i Volgo građa su znali đa tamo negđe u Jugoslavi

di odjekuju udarci parnog čekića TITOVIH

partizana,po velikom „kazanu hitlerove "

tvrdjave".Znali su da ih na granici Jugo

slavije čekaju korpusi prolebera,objeđi-

А veliku Ооо СК TITOu,koju predvođi Lenji

vojnik Velikog ktobra. ЊЕ e

ako oktobra 19u%.gođine,došli BU borai Orvede Armije i na frontovima Jugo slavije zajednički jurišali sa Titovim proleterima.Jurišali, nuli i pobedjivas ii,Došao je oktobar 1 đa pokaže о

COrvenoarmejci nisu zaboravili oktobar

1917.Borili su se na ulicama Beograđa i

drugih gradova Jugoslavije i prosipali ka pi proleterske krvi koja je Караја od Volge do Save,od Lenjingrađa do Beogra -

da.

Prelistavajući u mislima oktobre iz 1917.1 1944. danas u oktobru 196#.poseti ocima ove izložbe se pruža mogućnost da preko izloženih marakm Sovjetskog Saveza Bagleđaju svu istorisku veličinu jedne velike,celom svetu poznate,a nama tako drage ORVENE ARMIJE.