Filatelista

пи

МОМ 11 Ноговпоозјобовнаскод –гојо по гпогкота Јодозјоује

— Dr. Branislav Novaković —

U sklopu otpora protivu fašizma u Drugom svetskom ratu Jugoslavija je dala svoj doprinos, koji je U toku proteklih dvadeset godina dobio svoje određeno mesto i na poštanskim markama Jugoslavije. Likovi, istorijska mesta, motivi iz rata i simbolični prikazi biće dati hronološkim redom, a u koliko se jedan motiv ponavlja onda će U napomeni biti dato na kojim je to još markama. U prikazu neće biti obuhvaćeni motivi koji nose pretiske u izdanjima Zone B za Rijeku, Istru i Slovenačko Primorje, odnosno za Zonu B Slobodne teritorije Trsta. Takođe u ovom prikazu neće biti obuhvaćena tzv. Partizanska pošta iz razloga što je to posebna tema. Marke će biti date po Michel katalogu, pa su naznačeni brojevi odnose na taj katalog.

Na dan 21. februara 1945. emitovana je redovna serija od četiri marke U vrednostima 5, 10, 25 i 30 okupacijskih dinara, prva vrednost izašla je 4. marta poslednja vrednost je izašla 4. aprila, a traća vrednost 30. marta. Na markama je prikazan lik Maršala Tita i Orden Narodnog heroja, a crtež za ove marke izradio je akademski slikar | borac Đorđe Andrejević-Kun. (Mi. 454—457). Isti motiv ponovljen je u redovnom izdanju u dinarima DFJ, a Ovo izdanje izlazilo je sukcesivno od 15. maja do druge polovine septembra 1945. (Mi. 461—368).

Spomen-markom od 2 dinara na dan 2. avgusta 1945. godine obeleženo je godišnjica Prvog zasedanja Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije u manastiru Prohoru Pčinjskom, koji je prikazan na ovoj marki prema crtežu Veljka Andrejevića-Kuna grafičara. Ovaj manastir je podignut u XI veku i obnovljen od kralja Milutina U XV veku, vezan je i U ranijim vremenima bio za otpor i ustanke. (Mi. br. 458).

Obnovljeni Jugoslovenski Crveni krst dobio je svoje prve marke 15. septembra 1945. g. i vrednost od 1—+4 din. prikazuje prenos ranjenika, prema crtežu Đorđa Andrejevića-Kuna, koji je u toku rata znatan deo svoje umetničke delatnosti posvetio ovom posebno teškom problemu i brizi za ranjenike U toku rata (Mi. 459).

Redovno izdanje, koje je počelo 10. oktobra 1945. i doživelo više štampanja, kao i pretisaka, bilo je s partizanskim motivima. Lik Josipa Broza Tita prema crtežu Veljka Andrejevića-Kuna dat je na markama od 2 i 4 dinara, partizani U maršu prema crtežu Dušana Mihajlovića slikara-grafičara na markama od 0,50, 1, i 16. dinara, istorijski grad Jajce na markama od 3 i 5 dinara prema crtežu Svetislava Strale akademskog slikara iz Beograda, partizanka s puškom i zastavom na markama od 6 i O dinara, prema crtežu Andreje Andrej|evića grafičara iz Beograda i vrednosti od 1,50, 12, i 20, dinara, koje prikazuju: partizane U borbi prema crtežu lvana Markovića akademskog slikara iz Splita (MI. 470-—485). Na dan 1. aprila 1946. provisor-

no Izdanje od dve marke 2,50/6 dinara i 8/% dinara (Mi. 402—493), a 15. januara 1957. dopunkso izdanje u novim vrednostima izlazi sukcesivno do 20. januara i to marke od 2,50, 3, 5, i 8, dinara obuhvaćeno je već u ranije datim brojevima U Mi. katalogu. Docnije ove marke su dobile novi pretisak FNR Jugoslavija i to vrednosti 3/8 i 10/20 dinara 16 .oktobra 1949. (Mi. 588 i 589), a redovno izdanje bez promene vrednosti takođe sa pretiskom izašlo je 8. decembra 1949. i to marke 0,50, 1, 2, 3, 5, 12, i 16, dinara (Mi. 5900—597 ).

Prva godišnjica oslobođenja Beograda obeležena je 20. okotbra 1945. prigodnom markom od 2—+5 dinara prema crtežu akademskog slikara Matije Zlamalika. Na ovoj marki simbolično je prikazan Beograd u konturama Kalemegdanske tvrđave sa spomenikom Pobedniku, kojim je vajar Ivan Meštrović simbolisao ratove za oslobođenje, zatim zastave SSSR i Jugoslavije, boraca dvaju armija koje su oslobodile Beograd, plamen, raskinute lance i lovorov venac večno nemirnom gradu u čijem su centru 1941. na Terazijama nemački okupatori podigli vešala i na stubovima za rasvetu vešali rodoljube da bi zastrašili rasplamsani pokret otpora, na ulicama grada u kojem su u plamenu buktali nemački automobili. (Mi. br. 469).

Prva godišnjica pobede 9. maja 1946. god. obeležena je prigodnom serijom od tri marke: 1,50, 2,50, 5, dinara. Crtež prikazuje vojsku U maršu i petokraku zvezdu, a izradio ga je Franjo Radočaj iz Beograda. (Mi. 404—496).

Peta godišnjica NR Makedonije obeležena je 2. avgusta 1949. god. prigodnom serijom od tri marke, od kojih prva vrednost od 3 din. prikazuje dva borca od kojih prvi nosi puškomitraljez a drugi zastavu, a U pozadnii se vidi manastir Prohor Pčinjski. Crtež je izradio grafičar Sreten Grujić iz Beograda. (Mi. br. 572). Ista marka pojavljuje se i kao avionska sa pretiskom. (Mi. br. 575).

U seriji za Dan mornarice 29. novembra 1950. god. marka od 3 dinara prikazuje naoružani partizanski leut, jedan od prvih iz 1942. godine, prema crtežu Oto Antonija. (Mi. br. 623).

Desetogodišnjica 27. marta obeležena je 1951. godine markom od 3 dinara na kojoj je prikazan prema crtežu Božidara Kosmuta poznati motiv iz dvadesetsedmomartovskih demonstracija u Beogradu, grupa na motoru sa zastavom. (Mi. br. 640).

Na dan 27. aprila iste godine obeležena je 10-godišnjica osnovanja Oslobodilne fronte Slovenije i na marki od 3 dinara prikazan je lik narodnog heroja France Rozmana Stane, jednog od vođa otpora U Sloveniji, a na marki od 5 dinara lik partizanskog kurira, jecdlnog od mnogobrojnih mladića koji su u toku rata odigrali značajnu ulogu u službi veze. Crtež za ove marke dao je akademski slikar Božidar Jakac iz Ljubljane, inače poznat po svojim radovima u toku Narodnooslobodilačkog rata. (Mi. 641—642).

Prema crtežu Mate Zlamalika pojavile su se 7. jula 1951. god. dve prigodne marke povodom 10-godišnjice Marodnog ustanka u Srbiji. Na marki od 3 dinara prikazan je lik narodnog heroja Živorada Jovanovića Španca, beogradskog studenta koji je opalio prvu ustaničku pušku u mestu Bela Crkva u Srbiji, a marka od 5 dinara prikazuje srpske ustanike U borbi. (Mi. br. 658—159).

7