Filatelista

Миодраг Р. Вуковић ИМА СЛУЖБЕНИХ ПОДАТАКА (11) — Поштанске марке Кнежевине Србије 1866—80. —

Основна сврха другог дела овог чланка била је да да искључиво оне податке који су садржани у архивској грађи о маркама са ликом Кнеза Милана Обреновића [. Сходно томе, други део овог чланка написан је и закључен на начин који би се могао сматрати неодговарајућим, првенствено стога што поједине врсте марака нису довољно јасно одвојене. Разлог оваквом поступку била је чињеница да се одвајање новинских марака од 2 паре не би могло извршити без улажења у извесне појединости које би неизбежно довеле до удаљавања од обрађене материје, и извесног расплињавања текста. Прецизирање готово свих основних података код Грбуша и Михајло-марака било је омогућено пре свега постојањем целокупне и јасне документације, као и постојањем тачне међусобне поделе марака по намени. За разлику од тога, код „Милинчића" је неопходно потребно повезивање података које дају документи и службене објаве, и извлачење закључака.

У вези са овим маркама постављају се углавном три основна питања: Прва два односе се на датум пуштања у промет и повлачења из промета марака издања из 1869. и марке од 2 паре издате 1873. Треће питање је суштинске природе, и односи се на наменски карактер новинских марака од 1 и 2 паре.

Редовне марке, издање од 1. новембра 1869

Већ сам датум завршетка штампања ових марака показује да оне нису могле бити пуштене у промет 19. јуна и 1. јула као што је то било предвиђено. Осим тога, овај датум наводи и на помисао да су марке највероватније биле пуштене у промет !. новембра 1869. Да се овај датум, као датум пуштања у промет не би базирао само на утиску „на први поглед", довољно је подсетити се неких већ познатих докумената.

Када се мало пажљивије прочита писмо управника Државне Књигопечатње Васе Берара од 17. октобра 1869., посебно пада у очи његово инсистирање на томе да управо 28. октобра марке буду „тотове и за инвентарисање спремљене'"). Када се узме у обзир кодико је у то време већ каснила израда марака, само по себи се намеће дат тај датум био задњи рок, како би се свим поштама на територији Кнежевине Србије могле доставити поштанске марке до 1. новембра 1869. У прилог томе говори и рок до кога је Раичевић 1866. требало да пошаље марке (бар делимично), како би их све поште могле добити до 1. маја. Тај рок био је 25. април, а ова разлика од три дана резултат је свакако не само разлике у броју дана у месецима април и октобар, већ у чињеници да је те марке прво требало предати Министарству унутрашњих дела, док је 1869. дистрибуцију марака већ увелико вршила Књигопечатња“) Како 25. априла марке нису стигле, штампање грубуша обављено је 26. априла. Овим је уједно и објашњено зашто је штампана тако мада количина приликом првог штампања. Ту нису играле улогу никакве анализе поштанског промета, већ искључиво потреба да најкасније 26. априла Књигопечатња заврши штампање марака како би се већ 27. априла могло почети са разшиљањем истих,