Filatelista

e COC he извршити замену омладинских чланских карата стим што ће нове карте бити у другој боји. Ова замена се врши ради утврђивања тачног броја омладинаца обзиром да и неки чланови који нису више омладинци користе бенефиције предвиђене за омладинце.

е У САД ступила је на снагу нова тарифа за поштанске пошиљке: писмо прве тарифне класе — 8 цента, авионско писмо 11 цента, Пенну дописница — 6 цента. (Вјесник ПТТТ бр. 143/71).

е На великој међународној филателистичкој изложби у Будимпешти која се одржава од 4— 12 септембра т. г. учествоваће наша ЗЈПТТ са експонатима; стогодишњица прве српске марке, Уметност — репродукције и Фауна — флора Југославије. Сигурно је да ће се на овој изложби такође појавити и многи већ познати југословенски филателисти чије су збирке на неким међународним изложбама биле високо оцењене.

е Данас се много говори и пише о инфлацији поштанских марака. Сакупљами просто не могу да стигну новитете који сваког дана излазе на свим странама света. Можда је са тог гледишта интересантно погледати податке по континентима о издавању марака у свету до данас, који преглед доноси «МТСНЕГ, КОМОЗСНА « у овотодтшњем јулском броју:

Редовне ипригодне Новинскеипорто Укупно марке Европа | 60.359 8.024 68.383 Африка 28.933 2.953 31.886 Америка 35.765 4.153 39.918 Азија 36.024 3.688 39.712 Аустралија 5.827 1.101 6.928 Цео свет 166.908 19.919 186.827

е Биро за поштанске марке и издавачку делатност OJIITT откупљује 60 разних издања југословенских марака и плаћа 70% вредности по каталогу за 1971. годину. Исто тако откупљује 16 издања наших марака и плаћа 80% вредности од каталога.

Miroslav Rot IZ ISTORIJE SRPSKE POŠTE

U PTT časopisu sindikata službenika i radnika PTT Jugoslavije br. 2 od 1955 godine izašao je članak iz pera ing. Trivuna Teslića u kojem iznosi vrlo zanimljive i neobično važne podatke o poštanskim vezama u Srbiji pre uvođenja srpske pošte, o osnivanju srpske pošte, o austriskoj konzularnoj pošti u Beogradu i Aleksincu, i, kao mnajvažnije, borbu Srbije za poštansku suverenost i oslobađanje Srbije od stega „kapitulacija”.

Kao najveća zasluga ing. Teslića može se navesti da je svoj članak potkrepio podatcima iz verodostojnih izvora (ing. Muller, Deroko i drugih), kao i iz službenih izvora. Veoma je za za žaljenje da taj toliko va-