Filatelista

Pošto se ova pošta nalazila neposredno na granici Austrije, bila je podređena Direkciji pošta u Beču. — Godine 1855 prešla je u nadležnost Direkcije pošta u Temišvaru, a od 1 maja 1867 godine pa do ukidanja ponovo je potpala pod bečku poštansku direkciju. — Od 1 juna 1850 godine austriska pošta u Beogradu upotrebljavala Je austriske poštanske marke sa označenom vrednošću u krajcerima (Ing. Edwin Miller: „Grosses Handbuch der Abstempelung von Altosterreich und Lombardo-Venetie” str. 322).

Razmena pošte sa Zemunom bila je dvaput dnevno — u 7 sati ujutro i u 13 časova po podne. — Iz Zemuna su pošiljke dolazile ull časova pre podne i 17 časova posle podne. Veza sa Bečom preko Zemuna održavana je dvaput nedeljno. Pošiljke za Beč i druga mesta u Austriji ili ostalim evropskim zemljama primale su se do 11 časova pre podne. (Arhiva NR Srbije, Popečiteljstvo inostranih dela 1841, arh. br. 108/1).

U filijali austriske pošte u Aleksincu službu poštanskog ekspeditora vršio je jedan cesarski kapetan, koji je kontrolisao prispeće i otpremu poštanskih pošiljaka preko srpske granice. Austriska pošta u Beogradu, prema tome. primala je i otpravljala pisma i novčane Dpošiljke ne samo za Tursku i Austriju, nego i za celu Evropu, naplaćujući takse po tada važećoj austriskoj poštanskoj tarifi. — I pošta u BHeogradu, i njena filijala u Aleksincu vršile su dostavu prispelih pošiljaka preko svojih raznošača, koji su bili uniformisani. Pisma koja su stizala iz inostranstva austriskoj pošti u Beogradu, ili njenoj filijali u Aleksincu, a slasila za mesta u unutrašnjosti Srbije, austriska pošta je predavala srpskoj pošti u Beogradu na dalje otpravljanje. (E. Deroko Op. cit. str. 8).

Tako je Austrija onemogućila Srbiji uspostavljanje međunarodne poštanske službe, i takvo stanje će ostati sve do početka (Opaska M. Roth: do kraja) 1869. godine.

Još odmah prilikom uspostavljanja austriske pošte u Beogradu i njene filijale u Aleksincu. Srbija je energično reagirala, smatrajući i to kao atak na stečeni politički i teritorijalni integritet, koji je izvojevamn posle dugih i teških žrtava. Popečiteljstvo finansira još 31 januara 1840 god. izveštava Popečiteljstvo inostranih dela o tome da je saznalo kako Austrija namerava pri svome Generalnom konzulatu u Beogradu da ustroji svoju poštu. Ujedno se od Popečiteljstva inostranih dela zahteva energična intervencija u ovom pitanju.

Svojom notom broj 626 od 11 juna 1841 god. austriski Generalni konzulat obaveštava Poepčiteljstvo inostranih dela da namerava da u Beogradu ustroji posebnu austrisku poštu za posredovanja pisama lu Austriju, Solun, Serez i Carigrad. Osim zvaničnih, posredovala bi se i privatna pisma. — Ponovljenim notama od 26 juna i 14 jula 1841 god. Konzulat je dao detaljnije podatke o otvaranju pošte u Beogradu, preciziraiući kao datum početka njenog rada — 1 avgust 1841 god.

Srpsko Popečiteljstvo inostranih dela odmah je reagiralo na note austriskog generalnog konzula o otvaranju posebne pošte u Beogradu. Sovet Knjaževine Srbije svojim pismom broj 458 od 14 jula 1841 god. obavestio je knjaza Mihaila Obrenovića o svemu što se odnosi na otvaranje austriske pošte u Beogradu, prilažući mu i sve note Konzulata, kao i protest Popečiteljstva inostranih dela. Interesanino je stanovište knjaževo po ovom pitanju. Knjaz, naime, u svom odgovoru Sovetu (4ismom br. 889 od 17. jula 1841 godine) između ostalog kaže: „Sujetno bi bilo biti nanovo opominjati konzulat, jer na opominjanje Pravitelj-

14